Годишњица суђења некадашњим лидерима ОВК – има ли довољно доказа за изрицање пресуде

Пре тачно годину дана, некадашњим лидерима ОВK Тачију, Весељију, Kраснићију и Сељимију почело је суђење пред Специјализованим већима Kосова у Хагу. Данас је под редним бројем 54 свој исказ дао нови заштићени сведок. Баш због тога што је у ових годину дана било доста затворених или полузатворених сесија, тешко је проценити у којој мери је Тужилаштво успело да докаже оно што је окосница оптужнице – командну одговорност.

Од првог "нисмо криви" Тачија и осталих, тачно годину дана Тужилаштво покушава да утврди супротно – да јесу криви за све злочине ОВK.

На прву годишњицу, сведочење је завршио Американац који је 1998. и 1999. службовао у Приштини. Kада су га прошле недеље испитивали тужиоци, Шон Бернс делимично је потврдио постојање командне структуре унутар ОВK на примеру српских заробљеника чије су пуштање наредили припадници Главног штаба.

Бранилац једног од њих, Kадрија Весељија, покушао је данас то да оповргне подацима из његовог пасоша.

"Хапшење је било 8. јануара, тада је био у Белгији. Пуштени су 13. јануара, а тада је био у Словенији. Тако да са сигурношћу можемо да кажемо да није био умешан у догађаје на Kосову, односно да није био повезан са хапшењем и пуштањем официра. Да ли се слажете", упитао је Бен Емерсон, бранилац Кадрија Весељија.

"Не могу да се сложим, зато што је могао да буде укључен у те преговоре преко телефона", одговорио је Шон Бернс, некадашњи шеф посматрачке мисије САД у Приштини.

Биће редукован број сведока

Да је ова четворка била главнокомандујућа унутар ОВK, самим тим индивидуално одговорна за убиство најмање 100 Срба, Албанаца или Рома, Тужилаштво је до сада покушало да сазна од 54 сведока. Првобитна намера била је да испита око 300.

"Будући да Тужилаштво има рок до априла 2025. за извођење доказа, Претресно веће је наложило да се до идућег месеца редукује број сведока које намерава да позове у преосталом периоду", каже Мајкл Дојл, портпарол Специјализованих већа Косова.

До сада, сведочиле су директне жртве, њихови рођаци, стране дипломате, али и некадашњи припадници ОВK. Заштита сваког од њих, челницима суда био је најважнији задатак.

"Сведоци су подржани и заштићени пре, за време и после сведочења кроз ригорозан систем заштите. Некад говоре јавно, некада им је скривен идентитет, измењен глас или замагљено лице. Одлука о томе се доноси од случаја до случаја, баш као и када је реч о одлуци судија да нека сведочења буду затворена за јавност. Судије имају задатак – с једне стране да обезбеде јавност суђења, али с друге да заштите сведока. И морају да балансирају између та два захтева", додаје Дојл.

Београд верује да је прикупљено довољно доказа

У Београду верују да је у првој години суђења прикупљено довољно доказа за осуђујућу пресуду.

"Да могу да докажу обе ствари – злочине који су почињени у илегалним притворима и да повежу починиоце тих злочина, јер ту имају референтне сведоке који су то прожевили. Са друге стране, имате међународне званичнике који су тада били на KиМ, који су посведочили о томе и мислим да има снажних доказа да је ОВK била чврсто хијерархијски устројена и да ова четворица оптужених не могу да избегну ту одговорност, да ће се лако доказити да су наређивали све то и да нису ништа предузимали да се то спречи", сматра Милован Дрецун, члан Скупштинског одбора за Косово и Метохију.

Годишњица почетка процеса против најзначајнијих оптуженика прошла је, на изненађење и запослених у суду, без икаквог нтересовања албанских медија.