Ухапшена директорка Етнографског музеја и још четири особе

Поред Мирјане Менковић ухапшени су и Ж. М. (1969), одговорно лице предузетничке радње "Хом арт", Р. Д. (1969), одговорно лице Омладинске задруге "Гаудеамус", П. М. (1984), одговорно лице Агенције за комуникацију и односе са јавношћу "Nеw Rеy", и И. Ш. (1984), одговорно лице Агенције за канцеларијско-административне послове "Себастијан МБИ", који се сумњиче за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица.

Кривична пријава биће поднета против још једне особе (1958), која се терети за злоупотребе у вези са јавним набавкама у саизвршилаштву.

Извршењем ових кривичних дела, како се сумња, Етнографски музеј у Београду оштећен је за више од 14 милиона динара.

Постоје основи сумње да је М. М. кривично дело злоупотреба службеног положаја извршила од августа 2014. године до данас, тако што је давала налоге служби рачуноводства да са рачуна Етнографског музеја врше уплате на рачуне наведених предузећа иако није постојала пословна сарадња са њима.

Пре тога, одговорна лица ових предузећа су, искоришћавањем својих овлашћења, издавала фактуре неистинитог садржаја Етнографском музеју, како би М. М. имала основ за плаћање са рачуна музеја, наводи се у саопштењу МУП-a.

Након тога, одговорна лица ових предузећа подизала су новац са рачуна и у готовини га предавала служби рачуноводства Етнографског музеја, задржавајући притом провизију за себе.

Од провизије "Хоме арт" је остварио добит у износу од 777.958 динара, "Гаудеамус" у износу од 956.887 динара, "Nеw Rеy" 185.822 динара и "Себастиан МБИ" 52.970 динара.

М. М. је, како се сумња, потом давала налоге служби рачуноводства да новац исплаћује већем броју особа, чиме је Етнографски музеј оштетила за 13.678.898 динара.

Такође, сумња се да је М. М. у саизвршилаштву са 59-годишњом женом, у периоду од 7. јуна до краја децембра 2016. године, извршила и кривично дело злоупотреба у вези са јавним набавкама.

Како је једина имала информацију о пројектованој цени за јавну набавку услуга, М. М. је дала налог раднику за јавне набавке Етнографског музеја да осумњиченој мејлом достави податке о јавној набавци услуга у поступку јавне набавке мале вредности наруџбеницом, чија је процењена вредност износила 492.000 динара.

Након што су се на јавној набавци јавила три правна лица, изабрана је агенција чији је власник син осумњичене жене, који је доставио понуду само за две хиљаде мању од процењене вредности.

Пошто Етнографски музеј није имао потребу за ангажовањем овакве врсте, оштећен је за износ од 490.000 динара, за колико је изабрана агенција остварила имовинску корист.

Петоро осумњичених, уз кривичне пријаве, биће приведено Тужилаштву за организовани криминал.

Директорка Етнографског музеја била је у центру пажње прошле године када су медији објавили да је дозволила свадбено фотографисање сина и снаје у музеју, међу експонатима. Касније је покушала да објасни да је у европској музејској пракси уобичајено изнајмљивање и коришћење музејских простора за пригодна приватна и пословна догађања.

Етнографски музеј основан је 1901. године. Стручњаци кажу да се може назвати чуварем неизмерног блага традиционалне културе. Музејска библиотека поседује око 60.000 публикација. У збиркама тог музеја чува се око 120.000 предмета.