Суђење за злочине у Сувој Реци

На главном претресу сведок Миле Крстић који је био оперативни радник МУП-а у Призрену, рекао је да је на Рештанском путу у Сувој Реци, док је обављан увиђај, видео делимично спаљену кућу и два угљенисана леша. Према његовом исказу, у суседној кући, где је била столарска радионица, било је неколико убијених, мало даље - на плацу куће још један леш, а сви убијени су били обучени у цивилна одела.

Крстић је тврдио да приликом увиђају није видео чауре око лешева, а при том наводу је остао и када му је предочен исказ сведока Николе Мијића који је својевремено изјавио да је на увиђају видео много чаура.

На питање судског већа зна ли ко је починио убиства, Крстић је рекао да нема сазнања о томе, додајући: "Ако мене питате, ја бих рекао да су их убили њихови - Шиптари јер нису хтели да напусте Суву Реку".

Сведок Миодраг Андрејевић је казао да је радио у Војном одсеку у Сувој Реци, да је у то време било стално пуцњаве, као и да је чуо да је било жртава, али да "не зна ко је у питању".

Према исказу сведока, 26. марта 1999. када се злочин догодио, није применитио ништа чудно, додајући да га је "интересовало само да сачува своју главу".

Суђење се наставља сутра.

Подсетимао, на оптуженичкој клупи су припадници Министарства унутрашњих послова Србије Радослав Митровић, Радојко Репановић, Ненад Јовановић, Слађан Чукарић, Милорад Нишавић, Мирослав и Зоран Петковић и Рамиз Папић.

Они су оптужени да су током сукоба снага реда и ОВК на Косову и Метохији, 26. марта 1999. године у Сувој Реци, учествовали у злочину када је убијено 48 цивила, углавном жена, деце и стараца, из породице Бериша.

Митровић, Репановић и Јовановић терете се да су 26. марта 1999. године у Сувој Реци, кршећи правила међународног права за време оружаног сукоба, наредили да се изврши напад на цивилно становништво у "Беришанском насељу", у којем су живеле албанске породице.