Гламочић: Тренутно нема новца за други део субвенција за биљну производњу

Оптимални рок за сетву пшенице истекао је 1. новембра,  а тада је истекао и рок за расписивање јавног позива за други део директних давања по хектару од највише 17.000 динара.

Професор Драган Гламочић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да није тачно да је новац из аграрног буџета нестао или да је потрошен за друге намене, већ да су на његову расподелу утицали повећање броја регистрованих хектара и раст броја грла стоке.

Подсетио је да је у мају 2023. године, после захтева пољопривредника, повећан износ субвенција са 9.000 на 18.000 динара по хектару, као и да је проширен обухват површина за које се исплаћују подстицаји са 20 на 100 хектара.

Говорећи о договору постигнутом у Кисачу у новембру те године, Гламочић је навео да је тада усмено договорено 17.000 динара за семе.

Ипак, нагласио је да он није обећавао исплату другог дела субвенција у том износу за све пољопривреднике.

"Рекао сам друга рата за биљну производњу и стално сам говорио да неће бити свима иста“, рекао је Гламочић.

Повећан број хектара и грла стоке

Објашњавајући расподелу новца из аграрног буџета, Гламочић је навео да је број хектара у регистру порастао са 1,6 милиона на 2,1 милион. Према његовим речима, повећана је и количина произведеног млека за 21 одсто, број крава за 23 одсто, а број крмача за 89 одсто.

"Помножите са цифром, видите где су паре отишле. Нису паре нестале, нису потрошене ненаменски. Порастао је број хектара за преко 20 одсто", рекао је Гламочић.

Навео је да је за пољопривредне подстицаје опредељено 112,8 милијарди динара, уз додатних 11 милијарди за гориво, и да се тај новац распоређује за подстицаје по хектару, сточарство и друге мере.

На питање колико је новца преостало у аграрном буџету, Гламочић је одговорио да је за мере директних подстицаја остало више од шест милијарди динара, из којих ће бити исплаћене премије за млеко и подстицаји за товна грла.

Наредне недеље очекује се усвајање уредбе за 14 јавних позива

Гламочић је најавио да би наредне недеље Влада требало да усвоји кровну уредбу, што ће омогућити расписивање 14 јавних позива за различите мере подршке пољопривредницима.

Међу њима су други јавни позив за товна грла, подстицаји за заснивање и подизање засада винове лозе и воћа, као и подршка расадничарима. Биће расписани и позиви за генетичке биљне и животињске ресурсе, органску биљну и сточарску производњу, набавку квалитетних приплодних грла и осигурање усева и животиња. Планиране су и инвестиционе мере за набавку машина и опреме за биљну и сточарску производњу, као и за изградњу и опремање објеката у сектору ракије и вина.

Гламочић је објаснио да је Министарство упутило уредбу Влади, али да процедура потписивања, како каже, у актуелним околностима траје дуже него иначе.

Могућност за другу рату субвенција

Одговарајући на питање да ли ће пољопривредницима бити исплаћен други део директних давања по хектару, Гламочић је рекао да у овом тренутку не може да распише јавни позив јер за ту меру нема новца.

"Овог момента ја не могу ни правно да распишем, јер би то било директно кривично дело, да распишем неку меру за коју новац не постоји", рекао је Гламочић.

Ипак, оставио је могућност да средства буду обезбеђена, указујући на то да део пољопривредника није оправдао исплату првог дела субвенција од 18.000 динара рачунима за набављени репроматеријал.

Према његовим речима, до сада је 60 одсто пољопривредника оправдало ту исплату, док 40 одсто то још није учинило.

Гламочић је рекао да је рок за правдање продужен, након захтева да се та обавеза укине, али да он сматра да је правдање рачунима добра мера.