Државне субвенције и одлазак страних компанија – да ли је Србији потребан нови модел привредног раста

Колико се инвестициона слика Србије променила, показује и податак Народне банке Србије да је прилив страних инвестиција за само годину дана опао за трећину.

Један од кључних изазова у наредном периоду биће да Србија не буде само дестинација за капитал који тражи јефтинију производњу већ тржиште које може да понуди стабилне услове пословања, продуктивност и дугорочну конкурентност.

У супротном, свако повлачење великог инвеститора поново ће се директно одразити на раднике и домаћу привреду.

"И прошле године је од пет до шест хиљада радника остало без посла, а годину пре тога скоро десет хиљада. Дакле, знало се да ће и ове године доћи до отпуштања радника. Проблем је што нове инвестиције последње три године не долазе у Србију", наводи председник Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић.

Према његовим речима, требало би питати представнике бивше власти због чега је до тога дошло у последње три године и зашто нема инвестиција које су најављивали.

"Најављивали су Мерцедес и друге велике компаније које ће овде инвестирати. Сведоци смо да од тога нема ништа", указује Михајловић.

Раст трошкова и недостатак пројеката

Већина компанија најавила је одлазак још средином прошле године, када су почеле да се суочавају са све већим проблемима у пословању. Међу главним разлозима били су раст трошкова рада, недостатак нових поруџбина и пројеката.

Када су зараде порасле, државне субвенције истекле, а друге земље постале повољније за производњу, показало се колико је такав модел привлачења инвестиција неодржив.

Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић истиче да нису познати уговори које су те компаније имале са Владом Србије.

"Углавном су то тајни уговори. Није се тачно знало, до детаља, шта подразумевају, колико смо као земља домаћин давали тим инвеститорима и какве смо им олакшице омогућавали. Често смо градили објекте у које су се они само усељавали", каже Атанацковић.

Квалитет и структура кључни

Стране инвестиције нису проблем саме по себи. Кључно питање је њихов квалитет и структура, односно да ли доприносе развојном моделу који Србија жели да изгради, оцењују у Фискалном савету.

"Укупне инвестиције у Србији чине око 23 одсто БДП-а, док остатак инвестиција долази од државе и домаћинстава. То указује на недовољно улагање, што је повезано и са општим привредним амбијентом, квалитетом институција и владавином права. Управо су то области у којима очекујемо промене“, каже Слободан Минић из Фискалног савета Србије.

Истраживање "Демостата" показује да међу 200 компанија са страним и мешовитим капиталом, десет одсто планира да у наредне три године смањи улагања, док половина не очекује њихово повећање, већ задржавање на садашњем нивоу.