Минић: Страни инвеститори одлазе из економских разлога, потребно јачање домаћег приватног сектора

Од почетка 2023. године до данас више од десет страних компанија које су користиле државне подстицаје затвориле су своје капије или најавиле гашење. Још најмање толико њих смањило је обим производње, а "Дрекслмајер" у Зрењанину најављује одлазак из Србије до краја следеће године.

Одлазак инвеститора последица је пре свега економских околности, јер Србија више није дестинација са обилном и јефтином радном снагом, каква је била пре десетак година. Досадашњи модел привлачења страних инвестиција практично је исцрпљен и неопходно је створити услове за снажнији развој домаће привреде, оценио је члан Фискалног савета Србије Слободан Минић.

Према његовим речима, раст просечних и минималних зарада, повећање трошкова рада и реално јачање евра довели су до тога да Србија више није конкурентна у појединим радно интензивним делатностима. Јединични трошкови рада у тим секторима готово су се изједначили са онима у земљама централне и источне Европе.

На одлазак појединих компанија утицале су и неповољне међународне околности, пре свега криза у европској аутомобилској индустрији, која је погодила и домаће фабрике из тог сектора.

"Модел који је постојао претходних десетак година, а који се заснивао на привлачењу инвеститора заинтересованих пре свега за јефтинију радну снагу и државне субвенције, практично је потрошен. Када више нема јефтине радне снаге, компаније немају тако снажан разлог да остану, посебно када истекну субвенције“, објашњава Минић.

Одлазак компанија највише погађа мање средине

У последњих десетак година Србија је потписала више од 250 уговора са страним инвеститорима, али тај модел није пратила одговарајућа промена структуре инвестиција. Није било довољно помака ка привлачењу компанија које доносе већу додату вредност, уводе напредније технологије и могу да исплаћују веће зараде.

Минић сматра да је Србија тиме ушла у оно што се назива замком економије средњег нивоа развијености.

Иако одлазак страних компанија на макроекономском нивоу за сада нема драматичне последице, процењује се да је реч о неколико хиљада до десетак хиљада, можда и нешто више изгубљених радних места. Међутим, последице су знатно израженије на локалном нивоу, нарочито у мањим и економски мање развијеним срединама.

Када из такве средине оде велики послодавац, не губе се само радна места у фабрици. Последице осећају и локални трговци, превозници и други привредници који су били повезани са њеним пословањем, док локална самоуправа остаје без дела прихода. Због тога, истиче Минић, одлазак великих компанија захтева конкретну реакцију.

Домаћа привреда мора да добије боље услове за развој

Досадашњи модел економског раста заснивао се на два главна ослонца – страним директним инвестицијама и великим државним инфраструктурним улагањима. У Фискалном савету су и раније указивали на то да је такав модел исцрпљен и да је потребно преусмерити пажњу на јачање приватног сектора.

То, међутим, не значи да је довољно само променити расподелу државних субвенција. За развој домаће привреде неопходни су бољи услови пословања, ефикасне институције, владавина права, доследна примена прописа и већа правна сигурност, додаје Минић.

Минић указује на то да домаћи привредници нису имали исти ниво сигурности као страни инвеститори, који су, поред државних гаранција, били заштићени и међународним уговорима.

Ни подстицаји нису били равномерно распоређени. У почетку програма државних субвенција, пре десетак до петнаест година, удео домаћих приватних предузећа међу корисницима био је веома мали. Иако је касније повећан, и даље је низак.

Допринос страних директних инвестиција БДП-у износи око четири одсто, приближно колико и допринос домаћих приватних инвестиција. Укупне инвестиције у Србији чине око 23 одсто БДП-а, што указује на то да недовољно инвестирају и домаћи и страни приватни сектор, објашњава Минић.

Зато Минић наглашава да стране инвестиције нису проблем саме по себи. Кључно питање је њихов квалитет и структура, односно да ли доприносе развојном моделу који Србија жели да изгради.

Простор за прогресивније опорезивање

Када је реч о реформама пореског система, који предлаже Студентска листа, Минић сматра да постоји простор за повећање прогресивности пореза на доходак. Постојећи закон потиче с почетка 2000-тих година и у великој мери је превазиђен, док је Србија пропустила период у којем су многе европске земље унапредиле своје системе прогресивног опорезивања.

Ипак, начин на који би реформа била спроведена морао би да буде пажљиво осмишљен. Потребно је водити рачуна о томе да систем буде фискално неутралан и да пореска прогресија не буде превише оштра.

Повећање неопорезивог дела зараде, које би смањило буџетске приходе, могло би делимично да се надокнади прогресивнијим пореским стопама, али и већим опорезивањем појединих сектора који су у Србији повољније опорезовани него у другим земљама.

Као једну од могућности Минић наводи увођење ПДВ-а на финансијске услуге, што би се односило и на банкарски сектор, као и повећање такси и дажбина које плаћа рударски сектор.

Када је реч о порезу на имовину, он већ има елементе прогресивности, али постоји неравнотежа у третману грађана и привреде. Привреда, наиме, плаћа нижу стопу пореза на имовину од грађана, што би, према оцени Минића, могло релативно брзо да се исправи.

Подршка стартаповима мора да има стабилно финансирање

Говорећи о предлозима Студентске листе за подршку домаћим технолошким компанијама и стартаповима, Минић сматра да је важно обезбедити поуздан и дугорочно одржив извор финансирања.

Идеја да се такви програми делимично финансирају средствима из фондова попуњених одузетом незаконито стеченом имовином може се разматрати као једна од могућности, али не би требало да буде основа система подршке.

Проблем је у томе што судски поступци за одузимање имовине могу трајати годинама, па није извесно када би та средства заиста била доступна. Због тога је, истиче Минић, боље ослонити се на стабилне изворе финансирања.