Око: Шта се све променило у српској економији – протести, царине и глобални поремећаји

Професор Економског факултета Љубодраг Савић наводи да у Србији највеће последице унутрашње друштвено-политичке кризе трпе делатности које су повезане са услугама, превасходно туризам, док фабрике нису погођене у великој мери.

"Тамо где имате блокаде, прекиде саобраћаја и комуникације, пословање је доведено у питање, али не бих оценио ствари толико драматичним. Иако онима који су на власти одговора да то тако представе, пошто цео свет има проблема, ако то упоредимо са тим, онда и није тако лоше у односу на неке делове света", истиче Савић.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков каже да су привредни трендови лошији и у Србији и у свету у односу на пројекције ММФ-а са почетка године.

"Званичне пројекције ММФ-а су ревидиране, што због трговинских ратова, што због политичких нестабилности у Европи и широм света. Имамо додатних локалних специфичности, али, генерално, све земље имају специфичности. Ревидирање ММФ-а за глобални раст је померено са 3,3 на 2,8 процената, а за Србију са 4,2 на 3,5, што је мање или више упоредив ревидиран раст са глобалним, али уз ризике да ствари буду лошије, и у свету и у Србији", наглашава Алтипармаков.

Одлазак инвеститора и последице

Никола Алтипармаков из Фискалног савета тврди да је на заустављање раста привреде утицао и економски модел развоја државе.

"Фискални савет је годинама упозоравао на проблем према којем је доминантан модел економског раста Србије, заснован на великим страним инвестицијама и државним капиталним инвестицијама, достигао свој максимум. Потребно је да мењамо модел развоја ка већим приватним инвестицијама, што захтева другачије окружење и реформе у сектору владавине права и јачих институција, као и оријентисаност на веће додате вредности, попут образовања", закључује Алтипармаков.

Сматра да је добро то што се животни стандард повећао и тренутно просечна плата износи више од 900 евра, али да држава не може са индустријама ниске додате вредности – попут аутомобилске или текстилне – да издржи просек плата од 900 евра, ако је просек у суседним земљама мањи.

"Потребне су додате вредности и високе технологије. То је један од разлога зашто поједине индустрије најављују одлазак из Србије. Компанија 'Дрексел мајер' напушта пословање, јер је немачка аутомобилска индустрија озбиљно погођена, а проблем је што је Србија доста везана за аутоиндустрију и немачку индустрију", закључује Алтипармаков.

Професор Економског факултета Љубодраг Савић истиче да из земље одлазе управо они инвеститори који су дошли протекле деценије и мало дуже.

"Долазили су инвеститори у радно интензивне делатности – они који су производили компоненте и резервне делове. То је модел који је функционисао, али би до свог врхунца дошао и без економске кризе. Сагласан сам да морамо да пређемо на вишу фазу индустријализације", указује Савић.

Објашњава да је Србија, односно, Социјалистичка Федеративна Република Југославија било високо индустријализована земља.

"То је стопа раста од 7,5 одсто. Наш садашњи велики проблем је чињеница да од 2014. године имамо Закон о улагањима. Пре тога су постојали закони о страним улагањима према којима је држава издвајала субвенције за стране компаније и њихове врхунске производе. Садашњи закон не препознаје разлике између домаћих и страних инвеститора и свако добија исте субвенције. Предност за странце је што он нема превише ризика", напомиње професор Економског факултета.

Препреке домаћих инвеститора, како их прескочити

Алтипармаков каже су препреке за већи раст домаћих инвестиција и у томе што не постоје чак ни асоцијације малих и средњих предузетника чији би се глас чуо.

"Чак ни асоцијације великих привредника немају утицај у односу на стране асоцијације. Ако се не окренемо себи и својим потенцијалима, долазимо у ризик да нам се са стране наметну критеријуми и приступи који нису адекватни и не могу да успоставе привредни и животни амбијент", тврди Алтипармаков.

На питање зашто је мање страних инвестиција у Србији, на шта је алудирао и председник Србије Александар Вучић, оправдавајући то вишемесечним студентским и грађанским блокадама и протестима, Алтипармаков одговора да протести и блокаде немају могућност да дубље утичу на привредну активност.

"Раст у читавом свету је смањен за 0,5 процената, а у Србији 0,6, евентуално је да локални проблеми могу да утичу за 0,1 проценат привредног раста. Стране инвестиције су смањене, али је претходна година атипична због проблема у Европи, пре свега у аутоиндустрији. 'Дрекслер мајер' није најавио одлазак за следећу годину као последицу локалних дешавања, већ као последицу догађаја у Европи и свету", упозорава саговорник из Фискалног савета.

Наглашава да Србију не напуштају сви инвеститори, односно, да постоје и позитивни примери.

"Рецимо, компанија 'Мајкрософт' је у Србији због едуковане и квалитетне радне снаге, а не због субвенција. То је начин на који у будућности можемо да гледамо. И даље имамо врхунске техничке факултете које морамо да бранимо, јер довлаче стране инвеститоре од ИТ индустрије, па надаље", сумира Алтипармаков.

Професор Савић је сагласан са тим да су на успоравање страних инвестиција у највећој мери утицали поремећаји у свету.

"Ситуација се не смирује већ се компликује. Најновији проблем су царине и игре америчког председника Доналда Трампа са остатком света... Потпуна неизвесности око Русије, цена гаса и нафте, прекидања ланаца снабдевања, Немачке, која нам је највећи трговински партнер… Наравно да утичу и унутрашњи фактори, попут блокада и протеста, али не мислим да је то кључна ствар", истиче Савић.

Сматра да је кључна ствар за даљи опоравак српске привреде у што бржем опоравку немачке економије.

"Ми смо са Немачком вишеструко повезани, и опоравак Немачке је кључна ствар, али не верујем да ће до тога тако брзо доћи. Морамо да се припремимо на један сценарио који и није тако светао, ово су и даље високе стопе, ма шта ко мислио, 2008. године смо имали огромне падове", подсећа Савић.

Фактори утицаја на привреду и нови модели раста

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић недавно је истакла да на успоравање привредног раста земље утичу пад екстерне тражње, односно, тренд према којем грађани Србије мање купују робу у иностранству, затим аутомобилска индустрија успоравања, неизвесности у погледу царина и тарифа – у контексту трговинских ратова у свету – као и протести и блокаде.

Алтипармаков каже да би оваква градација одговарала и његовом ставу о утицају различитих фактора на раст привреде, али да се о утицајима на привреду мора гледати кроз дужу перспективу.

"Треба да погледамо све кроз призму питања где желимо да будемо следеће деценије. Тако би се редослед изокренуо у потпуности. Тада би се могло размишљати о питању блокада, студената и перспективе Србије уколико се студентски проблем позитивно реши, односно, ако успемо да задржимо све те генерације како би они вукли привредни раст кроз привлачење страних инвеститора и оснивање компанија. Они су ти који би требало да вуку привреду у наредној деценији", наглашава Алтипармаков.

Професор Савић наводи да је оно о чему је причао саговорник из Фискалног савета, а односи се на истрошеност модела економског развоја заснованог на страним инвестицијама, тачно и да људи и институција које су држале стопу привредног раста, још од 2007. и 2008. године, све мање и да би "дете у том смислу морало да порасте".

"Имамо искуство претходне индустријализације и упозорења која су сада актуелна. Модел на којем смо заснивали развој доносио је средства за потребе буџета, али он није обезбедио повећање стандарда живота код људи. Они имају плате, али су ниске, промена на боље је што човек који уопште није радио сада ради, али знамо да ни услови рада нису задовољавајући у већини компанија. Тај модел је исцрпео своју моћ, потребно је да се сада направи квалитативни скок", закључује Савић у разговору за емисију ОКО.

Емисију у целости можете погледати у видео-запису на почетку текста.