БИРН: Пола милијарде евра у трезору АЛТА банке – шта је НБС знала и да ли је новца уопште било

У ноћи између петка и суботе, око пола три ујутро, НБС је на свом „Икс“ налогу саопштила да је Алта банци, у власништву Давора Мацуре, одузета дозвола за рад. Након решења од 31. октобра којим се банци одузима дозвола, Привредни суд у Београду је 3. новембра одредио Агенцију за осигурање депозита за стечајног управника банке, подсећа БИРН.

Давор Мацура је био приведен у понедељак, 2. новембра, по налогу Тужилаштва за организовани криминал због основа сумње да је „у периоду до 31. октобра“ уз помоћ две особе запослене у банци износио новац из трезора банке и на тај начин прибавио противправну имовинску корист од око 45 милијарди динара.

Давору Мацури и још двојици приведених у случају Алта банке одређен је притвор до 30 дана.

У решењу о одузимању дозволе за рад Алта банци, у које је БИРН имао увид, међутим, нема навода о овом изношењу новца из трезора – у њему пише да је централна банка установила да су се финансијско стање и ликвидност Алта банке „знатно погоршали“, чиме су угрожени „интереси депонената или других клијената банке“.

Народна банка је у овом решењу навела да је 30. септембра 2026. године у благајни банке – „у новчаницама и кованом новцу“ – било близу 60 милијарди динара (више од пола милијарде евра), од чега је готовина у страним валутама износила око 100 милиона евра, док је остатак био у динарима, по извештају банке.

Такође, централна банка је установила да је у само два дана – 28. и 29. октобра – из банке повучено око 140 милиона евра у депозитима, али се не наводи који су клијенти банке то учинили. Из НБС наводе и да је због "негативних новинских написа“ у периоду 26-29. октобра "нарушена репутација" Алта банке, те да би, због огромне количине готовине, због могућности „интерне или екстерне преваре, пожара, поплаве, земљотреса“, АЛТА банка могла да забележи губитак изнад висине капитала, што би „угрозило наставак њеног пословања“.

Подаци о огромној количини готовине – за коју је током краткотрајне контроле НБС установила да може да нестане због преваре, поплаве, пожара или земљотреса – били су јавно доступни свима већ годинама: према званичним финансијским извештајима банке, крајем 2025. је у благајни било, бар на папиру, око 50 милијарди динара у готовини, годину дана раније око 40…

Народна банка Србије – гувернерка Јоргованка Табаковић и четири вицегувернера – нису одговорили на бројна питања БИРН-а. На питања нису одговорили ни из Агенције за осигурање депозита, ни из Тужилаштва за организовани криминал.

Да ли је готовине уопште било

Управо је готовина у трезору највећа загонетка овог случаја. Неки од стручњака са којима је новинар БИРН-а причао сматрају да је физички потпуно немогућа ситуација да је у банци било 60 милијарди динара кеша, те да је Мацура изнео 45 милијарди, како је описало Тужилаштво за организовани криминал.

„Људи често не размишљају о реду величина. Та количина новца, реч је о тонама, није то да сад неко уђе у трезор и изнесе неколико врећа новца, то су морали камиони да долазе“, каже један саговорник.

Другом је то показатељ да тог новца, заправо – није ни било у банци.

„Кључно питање јесте да ли је готовине уопште било, односно, да ли су се износи које Алта банка пријављивала НБС и стварно стање готовине у трезору поклапали. Много је логичније да је у дужем временском периоду у трезор уношено мање готовине него што је рачуноводствено евидентирано. Да је готовине било, она би најлогичније била искоришћена за решавање проблема ликвидности“, каже један од саговорника БИРН-а и додаје да нема шансе да неко за неколико дана изнесе 380 милиона евра у кешу.

„То је сложена операција која захтева огромну логистику, нарочито када се има у виду маса и запремина те количине пара – на страну безбедност операције“, додаје саговорник БИРН-а.

Шта је НБС морала да зна

Дозвола је, како је већ речено, одузета током ноћи 30. на 31. октобар, а управо у суботу, 31. октобра, свих четворо вицегувернера је саопштило да су се они са стварним стањем у Алта банци, „које је драстично одступало од извештаја које је та банка достављала НБС“, упознали тек на вечерњој ванредној седници Извршног одбора у петак 30. октобра.

Четворо вицегувернера НБС – Жељко Јовић, Ана Ивковић, Драгана Станић и Никола Драгашевић – позвало је надлежно тужилаштво да утврди зашто је морало да дође до одлуке за одузимање дозволе, те да се утврди евентуална кривична одговорност одговорних у НБС.

„Сматрамо посебно значајним да се утврди када су и на ком нивоу руковођења постојала сазнања о уоченим ризицима и неправилностима, на који начин су разматрани налази, стручне процене и упозорења запослених надлежних организационих јединица, као и да ли су на основу расположивих информација благовремено предузете одговарајуће мере из законом утврђене надлежности“, саопштили су вицегувернери.

Ни они, као ни кабинет гувернерке Табаковић, нису одговорили на бројна питања БИРН-а – када је НБС ишла у посредну и непосредну контролу Алта банке, шта су предузели поводом очигледне константне неликвидности током 2026, зашто су тако касно кренули у контролу банке, упркос свим показатељима…

Са друге стране, више саговорника БИРН-а је потврдило да је у Народној банци већ вишегодишња пракса да се „прескачу“ вицегувернери приликом одлучивања, односно да за неке ствари ни не сазнају док се не десе, јер руководство није поштовало „ланац команде“.

Да проблеми Алта банке нису настали преко ноћи, види се и из самог решења о одузимању дозволе.

НБС је у свом налазу утврдила да је Алта банка у току 2026. имала константан проблем са ликвидношћу и да је бележила „негативне кумулативне гепове“, што значи да је банка – да би сакупила што више депозита којим би поправила ликвидност – нудила све веће каматне стопе, док су каматне стопе на кредите остајале исте.

Просечна пондерисана каматна стопа на укупне депозите износила је 3,13 одсто, за разлику од просечних 1,59 одсто на нивоу банкарског сектора, пише у решењу.

Још један од важних налаза НБС био је и да су укупни депозити јавног сектора, јавних предузећа и банака у стечају на крају септембра били око 400 милиона евра, односно четвртину свих депозита у банци. Уједно, Алта банка је на ове депозите плаћала изузетно високе каматне стопе – 5,61 одсто у динарима и 4,58 одсто у еврима.

Такође, установљена је концентрација депозита, односно, да су крајем септембра 2026. три највећа депонента држала више од 10 одсто укупних депозита, а 10 највећих депонената изнад 21 одсто.

„НБС је имала озбиљне разлоге за интервенцију. Нагло смањење депозита током 28. и 29. октобра, висока концентрација депозита, проблеми у структури ликвидне активе и неизвршавање одређених обавеза представљају озбиљне сигнале угрожене ликвидности – зато не бих доводио у питање потребу за хитном регулаторном интервенцијом“, каже за БИРН Никола Фабрис, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду, након што га је новинар БИРН-а обавестио о најзначајнијим налазима решења о одузимању дозволе.

По његовим речима, НБС је могла да одузме дозволу, а привремена управа је представљала алтернативу која заслужује озбиљно разматрање, уз напомену да се не може тврдити да би привремена управа сигурно решила проблеме банке.

За проф. Фабриса остаје дилема и да ли је ранија примена интензивнијих мера могла да спречи нагло погоршање ликвидности и губитак поверења депонената.

„Најјачи аргумент у прилог одлуци НБС представља чињеница да банка 30. октобра није извршавала одређене обавезе према клијентима и повериоцима, у условима наглог одлива депозита. Међутим, није познато колики су износи у питању“, каже Фабрис.

Осим проф. Фабриса, БИРН је разговарао са још неколико стручњака, који су сви желели да остану анонимни. Сви они до једног рекли су исту ствар – Народна банка је морала да зна какво је стање АЛТА банке много пре контроле крајем октобра – како гувернерка Табаковић, тако и поједини вицегувернери.

Шта даље: Ко сада контролише АЛТА банку

Банка је сада „у рукама“ Агенције за осигурање депозита. Међутим, и ово даље отвара занимљива питања.

Јер, Агенција је и сама држала депозите у АЛТА банци, и то средства „старих“ банака у стечају, што се види у решењу којим се одузима дозвола за рад.

С обзиром на то да ни Агенција, нити њена директорка Љубица Пантелић нису одговорили на питања БИРН-а, није било могуће проверити да ли се, осим тог депозита банака у стечају, у АЛТА банци налазио и депозит сопствених средстава Агенције, те да ли је Агенција равномерно распоређивала депозите и по другим пословним банкама.

Једна од „теорија“ два саговорника БИРН-а јесте да је АЛТА одмах гурнута у стечај – уместо да буду примењене друге мере из надлежности НБС – јер би процес реструктурирања био много транспарентнији од промптног одласка у стечај.

Управни одбор Агенције за осигурање депозита, иначе, сачињавају три члана – два из министарства финансија (председник управног одбора је помоћник министра финансија), а један из Народне банке Србије – директор Сектора за контролу пословања банака у НБС.

„Мртва банка је мање опасна по њих него жива“, каже извор БИРН-а.

По закону, осигурани су сви депозити физичких лица, малих и средњих предузећа до 50.000 евра, и исплата би требало да почне наредних дана.

Депозити великих правних лица и износи изнад 50.000 евра нису осигурани.

*Интегралан текст можете прочитати на сајту БИРН-а