Од Кине до Европе за 15 дана Средњим коридором – шта угрожава милијарде евра вредан трговачки план

У јутарњим сатима 6. октобра дронови су погодили два комерцијална брода у близини бугарске обале Црног мора, при чему је један потонуо. Инцидент је изазвао забринутост и огорчење у Бугарској и широм Европске уније.

Напад се догодио у тренутку када ЕУ настоји да Бугарску претвори у важну улазну тачку за робу из Азије путем трговачке руте познате као "Средњи коридор" (Middle Corridor).

Шта је Средњи коридор

Средњи коридор, који ЕУ назива и Транскаспијски транспортни коридор, повезује Европу и Азију. Рута почиње у Кини, пролази кроз Казахстан, Азербејџан, Грузију и Турску пре него што стигне у Европску унију.

Иако се највећим делом састоји од железничких и друмских веза, поједине деонице прелазе преко Црног и Каспијског мора.

ЕУ је ове године јасно показала намеру да значајно улаже у ову трговачку руту, што би могло имати последице за бугарске железнице, путеве и луке. Гранични прелаз Капитан Андрејево између Бугарске и Турске већ је један од најпрометнијих у Европи, а колоне камиона тамо су честа појава.

Бугарска, такође, располаже двема стратешки важним црноморским лукама, Варном и Бургасом, док би нова железничка деоница између Истанбула и бугарске границе требало да буде отворена ове јесени.

Европска комесарка за проширење Марта Кос у септембру је Бугарску, због стратешког положаја на овој рути, назвала "капијом за повезивање Европе".

Ратови пореметили глобалне трговачке путеве

Према речима Марте Кос, Средњи коридор могао би скратити време транспорта робе из Азије у Европу са 45 на само 15 дана те представља безбеднију алтернативу двема традиционалним рутама.

Прва је била Северни коридор преко Русије, чији је промет значајно опао након руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године. Друга је поморска рута преко Црвеног мора и Суецког канала.

Међутим, због сукоба и нестабилности на Блиском истоку, многи бродови сада плове око целе Африке, што путовање продужава на око 45 дана и повећава трошкове транспорта.

"Средњи коридор је пројекат који заобилази оба ратна подручја. Заобилази и Русију и Блиски исток“, рекла је за Дојче веле Весела Чернева, заменица директорке Европског савета за спољне односе и шефица канцеларије овог савета у Софији.

Може ли Средњи коридор бити права алтернатива

Упркос потенцијалу, бројни изазови и даље постоје. "Пре свега ту су безбедносна ограничења", каже Чернева.

Према њеним речима, безбедносна ситуација у Централној Азији мора се довољно стабилизовати како би се могли планирати велики инфраструктурни пројекти. Она такође упозорава на слабе институције и бирократију у државама кроз које пролази коридор, као и на могући руски утицај.

"У прошлости смо видели инфраструктурне пројекте који нису реализовани јер нису били у интересу Русије. Русија и даље има значајан утицај у земљама дуж ове руте", истакла је Чернева. Додала је да ће исход рата у Украјини имати значајан утицај на успех или неуспех Средњег коридора.

Напади дроновима на бродове у Црном мору додатно су показали да безбедност на рути и даље може представљати озбиљан проблем.

Поред безбедносних ризика, постоји и проблем опадања нивоа воде у Каспијском мору, чему значајно доприносе климатске промене. То доводи у питање дугорочну могућност пловидбе и транспорта преко тог мора.

Осим тога, луке и железничка инфраструктура дуж коридора тренутно немају довољан капацитет за велики раст обима трговине.

Како би Бугарска могла да профитира

Упркос ризицима, ЕУ жели да повећа промет робе кроз Средњи коридор, чак и ако он не може у потпуности да замени постојеће трговачке руте.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен у свом говору о стању Уније истакла је да ЕУ жели да побољша повезаност, диверзификује трговачке правце, повећа трговинске токове и скрати време транспорта робе. У ту сврху планирано је прикупљање 12 милијарди евра јавних и приватних инвестиција.

Према речима Веселе Черневе, Бугарска би од тога могла да има вишеструке користи. Дошло би до већих улагања у дуго запостављену железничку мрежу, модернизације лука Варна и Бургас, бољих путних веза са Медитераном, квалитетније повезаности истока и запада земље, али и развоја северног дела Бугарске, који је тренутно слабије повезан.