Србија и лиценце "на кашичицу" - Професор Рајаковић: "Аутогол" Европе у утакмици са гасом

Професор Електротехничког факултета и председник Савеза енергетичара Србије Никола Рајаковић је истакао да је то „главни тренд који се мора видети изнад ове дневно-политичке" слике. Енергетичарима који морају да праве годишње и сезонске планове овакви рокови, како је казао, стварају велики притисак, јер се дневно мора покрити тражена квота.

Значај прерађивачких капацитета у Панчеву, према Рајаковићевим речима, је огроман.

"Стратешки је значај", рекао је Рајаковић, и додао да рафинерија током октобра, а надају се и целе зиме, треба да користи капацитете оптимално. Производњу дизела, нагласио је, треба подићи максимално, јер је дизел сада драматично важан због пољопривредних радова.

Рајаковић не очекује озбиљније проблеме са снабдевањем гасом. Аранжман за руски гас траје три месеца по изузетно повољној цени, а складишта гаса у Србији су попуњена. Европа је, по његовој оцени, закаснила, па је "утакмица коју је Европа одиграла са гасом аутогол".

Хидропотенцијал на ниском нивоу

Говорећи о стању у електроенергетици, чијој области је посветио цео радни век, Рајаковић је навео да је Ђердап 1 у августу радио са двадесетак одсто капацитета, а Ђердап 2 са тридесетак. Рекорди хидропроизводње у Србији досежу тринаест до четрнаест терават-сати, што је, како је објаснио, "максимум максиморум", док би дванаест било веома задовољавајуће. Ове године, међутим, једва се достиже осам.

Као стратешке пројекте који би донели растерећење навео је реверзибилну хидроелектрану Бистрица и Ђердап 3, пројекат регионалног и европског значаја. "Ђердап 3 са својом акумулацијом може две седмице да снабдева конзум Србије", рекао је Рајаковић и додао да би то струци пружило одличан маневарски простор.

Увозна зависност је најслабија карика

Најважнија порука, према његовим речима, јесте да "ова увозна зависност од свега је најслабија карика". Рајаковић је закључио да Србија мора перманентно да јача енергетску независност, као и да је у последње две деценије озбиљно закаснила.

"Енергетска транзиција касни и ми плаћамо цену закасниле енергетске транзиције", казао је Рајаковић. Требало је, по његовим речима, градити далеко више соларних електрана, ветроелектрана и батеријских капацитета и имати Бистрицу на мрежи.

Као илустрацију навео је да Србија тренутно има око педесет вати соларне снаге по глави становника, док Холандија, која има двадесет одсто мање сунца, има око киловат и по.

Рајаковић је појаснио да сâм ветар и сâм соларни извор не могу да обезбеде потребе, али ће имати подршку хидроенергетике, батеријских складишта и термоелектрана још најмање две деценије. Термоелектране, које су остариле и немају некадашње перформансе, по његовој процени остаће ослонац још деценију, деценију и по, а можда и две, уз пажљиво одржавање и водећи рачуна о квалитету угља.

Гасна електрана и зелени водоник

Пројекат гасне електране код Ниша Рајаковић је оценио као апсолутно позитиван, уз једини минус – увозну зависност од гаса. Предност је, истакао је, у томе што би таква електрана у даљој перспективи могла да ради на синтетички, зелени водоник произведен из вишкова соларне и ветроенергије у Србији. "Комплетан аранжман око те термоелектране гасне има пуну логику", рекао је Рајаковић.

Водоник је, међутим, још скуп. Постаје убедљиво конкурентан када цена падне испод два долара по килограму, а тренутно износи шест. Рајаковић је подсетио да је гас у погледу СО2 отиска отприлике три пута повољнији од угља, али да није неутралан.

"Смањили смо проблеме три пута, али проблеми остају", казао је Рајаковић, док су са зеленим водоником, добијеним помоћу електролизера напајаног, на пример, из соларне електране, проблеми нула.

Као два кључна технолошка тренда навео је развој нуклеарне фузије и смањење потрошње дата центара, које почиње од унапређења чипа.

Губици у мрежи и енергетска ефикасност

Када су у питању губици, Рајаковић је истакао да преносна мрежа Електромреже Србије има европске стандарде, са губицима испод два одсто. Дистрибутивни сегмент је, насупрот томе, лош и ту има простора за унапређење, како у погледу крађе, тако и техничких губитака.

Србија и у енергетској ефикасности озбиљно заостаје. "За хиљаду евра које правимо у Србији трошимо око четири пута више енергије од просека Европске уније, а пет пута више од Данске", рекао је Рајаковић, и подсетио да се укупна слика мора посматрати са стране потрошње, јер "најважнији је онај ко плаћа".

Говорећи о дизелу, Рајаковић је напоменуо да котације достижу хиљаду петсто до хиљаду шестсто долара по тони, што Европи задаје главобољу, а посредно и Србији. Савет енергетичара је јасан: "Дизел треба хитно заменјивати електричним", а аутомобил, додао је Рајаковић, пунити зеленим киловат-сатима, "и са крова свога напајати".

Грађанска енергија и хиљаде микро примера, попут соларних панела на балконима, не решавају проблем, али су, оценио је, добар пут.