Пословни квадрати у Београду све траженији, у унутрашњости локали зврје празни

Тржиште пословног простора у Србији током 2026. године бележи рекордан раст, а вредност промета повећана је за чак 30 одсто. Ипак, развој је изразито неравномеран. Док се у Београду, Новом Саду и Нишу граде стотине хиљада квадрата модерног пословног простора А класе, у унутрашњости понуда стагнира, све је више празних локала, а интересовање инвеститора је слабо.

Док се у престоници тражи квадрат више, у градовима широм унутрашњости Србије слика је потпуно другачија. Савремени концепти пословања, попут модела "кључ у руке", где закупац улази у потпуно опремљен простор, у мањим срединама практично не постоје.

"Људи првенствено издају квадрате, а не простор који има намену и у који закупац може да уђе и одмах га користи. Затим, да би се један пословни простор опремио и довео до нивоа који је потребан за одређену намену, потребна је значајна сума новца. Ја чак мислим између 30.000 и 50.000 евра, што би аутоматски подигло цену закупа", каже Снежана Гајић, агент за некретнине из Ваљева.

У Свилајнцу десетине празних локала

Један од примера велике понуде пословног простора за којим нема довољно тражње је Свилајнац.

"Када бисмо узели по глави становника општину која има највише пословног простора, ја мислим да имамо 1.070 локала у граду од 9.000 становника. Сваких девет становника има један свој локал и то је била једна погрешна политика деведесетих година, када ми нисмо градили зоне, индустријске зоне, него смо градили локале и мислили да ће на тај начин вероватно цветати трговина. Сада у Свилајнцу имате десетине, да не кажем стотине локала који су празни", напомиње председник Општине Свилајнац Предраг Милановић.

С друге стране, Београд бележи грађевински процват пословног простора. У престоници има око 1,4 милиона квадратних метара простора А и Б класе, од којих је само пет одсто слободно за издавање.

Највећи закупци канцеларијског простора су ИТ компаније, а следе фармацеутске куће, адвокати, консултанти и агенције за некретнине.

Колико кошта квадрат канцеларије у Београду

"Цене закупа пословног простора у зградама А класе износе између 16,5 и 18,5 евра по метру квадратном, то је нето цена закупа. На ту цену долазе и сервисни трошкови који износе око 4,5 евра (по квадрату). У последњих пар месеци бележимо велики прилив украјинских фирми које долазе и пребацују своје пословање у Србију", наводи агент за некретнине Марко Јевтић.

Док градитељи имају проблеме са папирологијом и скупом градњом, а власници пословног простора са модернизацијом објеката, на тржишту предност имају они који нуде флексибилност, енергетску ефикасност и сигуран паркинг.

Пример је нови бизнис центар у престоници, на месту некадашње кафане "Три листа дувана", који је од напуштеног градилишта постао локација са више од 8.000 квадратних метара канцеларијског простора А класе.

"Клијент може после годину, две или три, ако фирма порасте или се смањи или жели да се релоцира, ми то дозвољавамо, нудимо ту услугу и клијент није оптерећен неким дугорочним плановима. Цене квадрата које ми нудимо крећу се од 35 до 40 евра по метру квадратном", каже Леон Пантелић, директор сервисираних канцеларија "We Share".

Бизнис центри се селе на ободе града

Због попуњености централних зона, Београд полако почиње да примењује модел светских метропола. Бизнис центри се селе на ободе града, уз кључне саобраћајнице и аеродром.

Истовремено, градови попут Новог Сада, Ниша и Крагујевца тек хватају залет како би понудили модерне пословне квадрате који недостају у унутрашњости Србије.