Неочекивана кретања на енергетском тржишту Европе, шта је "дизел-крек"
Енергетске берзе уздрмао је нови скок цене нафте и гаса. Барел већ премашује 105 долара, а цене гаса су рекордне. Из Европске уније оцењују да су ове зиме цене енергената главни изазов. Иако је Србија за сада добро снабдевена, брину глобална енергетска неизвесност и поремећаји на тржишту.
Цена гаса на европском тржишту виша је за чак 150 одсто него на почетку године. Србија је попунила складиште, Банатски двор има и закупљене резерве гаса у Мађарској.
Међутим, брине што су у јеку припрема за зиму залихе у европским складиштима на око 67 одсто, јер је изостало летње појефтињење које су многе земље чекале.
Глиго Вуковић, програмски менаџер у Мисији ЕУ у Србији, рекао је да све цене највише погурало то што Европа сада зависи од глобалног ЛНГ тржишта.
"Рат на Блиском истоку се, нажалост, продужио. Оно што европска директива захтева од чланица Европске уније је да та попуњеност буде 90 одсто до 1. новембра текуће године, уз могућност да се у посебним ситуацијама та попуњеност буде 80 одсто", објаснио је Вуковић.
Први пут деривати брже поскупљују од сирове нафте
Још више забрињава нагли раст нафте и деривата. Анализе указују да барел брзо може да догура и до 120 долара.
Први пут на тржишту готови деривати - дизел, бензин и керозин, поскупљују брже од сирове нафте.
Економиста НЛБ из Словеније Блаж Брачић објаснио је последице недостатка капацитета рафинерија.
"Реч је о такозваном феномену 'дизел-крека', где се цена сирове нафте креће сасвим другачије од цене прерађених нафтних деривата. Тренутно се суочавамо са недостатком капацитета рафинерија. Један од фактора је Ормуски мореуз. Други је Русија, где Украјина снажно гађа тамошње рафинерије", рекао је Брачић.
Европа тражи одговор
На пумпама широм Европе гориво је све скупље. Потрошачи брину, а земље поново уводе мере како би смањиле преливање скупе нафте и деривата на цене горива.
Сабрина Малема, директорка оперативе у компанији за превоз у Француској, указује на неопходност рационалне потрошње, јер истиче да гориво сада вреди као злато.
Томазо Дусо са немачког Института за економска истраживања истакао је да је на дуге стазе потребна конкуренција на тржишту.
"Бољи приступ је циљано, директно растерећење, попут исплате помоћи домаћинствима са ниским примањима или финансијске подршке малим предузећима. А дугорочно гледано, потребна нам је већа конкуренција међу рафинеријама и великим трговцима", рекао је Дусо.
Снабдевање у Србији је стабилно, а Влада стално продужава мере како би се ублажиле последице нафтне кризе. На снази су: ограничење цена, забрана извоза деривата и смањење акциза на гориво за 20 одсто, али је проблем санкција НИС-у велики додатни терет за земљу.
