Младеновић: "Кртице" стижу у Београд, метро више није сан већ стварност

Изградња Београдског метроа улази у нову фазу – покренут је поступак процене утицаја на животну средину за другу фазу прве линије, од Панчевачког моста до Миријева, док се истовремено припрема почетак рада машина које ће копати тунеле.

Вршилац дужности директора Јавно-комуналног предузећа "Београдски метро и воз" Андреја Младеновић каже да се прва од две ТБМ машине за изградњу прве линије београдског метроа налази се на путу ка румунској луци Констанца, одакле би Дунавом требало да буде транспортована до Београда.

"Друга машина је упакована у Кини и припрема се за полазак. Важно је да машине стигну до Констанце и да се успешно препакују на бродове којима ће бити довезене до Београда. Ускоро очекујемо ТБМ машине у Београду", истиче Младеновић.

Док траје транспорт машина, у Београду се припремају лансирна места са којих ће почети ископавање тунела. Долазак такозваних "кртица", међутим, не значи да ће копање почети одмах, јер је пре њиховог пуштања у рад неопходно завршити припрему и монтажу.

"Њена дужина је око 110 метара, цео комплекс тежи од 1.500 до 1.700 тона, а спољни пречник је 9,7 метара. То је заиста један озбиљан систем", објашњава саговорник Београдске хронике.

"Кртице" раде без гашења

На једној ТБМ машини током дана ангажовано је око 70 људи, док у једној смени ради двадесетак чланова посаде. Интензитет рада зависи, између осталог, од геологије и врсте земљишта кроз које машина пролази.

"Она нема праву паузу, не гаси се током 24 сата. Не ради све време истим интензитетом, јер то зависи и од простора који копа, односно геологије и врсте земљишта", прецизира Младеновић.

Посаде које ће управљати машинама долазе из Кине и реч је о обученим радницима са великим искуством. Младеновић очекује да се у процес укључе и домаћи стручњаци како би стекли знање потребно за будуће фазе изградње метроа.

"Веома смо заинтересовани да се и наши људи добро обуче. Очекујемо да ће ове машине бити коришћене и на трећој линији, мислим да је то економично и добро", напомиње директор "Београдског метроа и воза".

Нови Београд као чвориште

Говорећи о будућој трећој линији, Младеновић наводи да је планирано повезивање метроа са другим видовима јавног превоза. Посебно место у том систему имаће Нови Београд, где би на једном месту требало да буду повезани метро, железнички и аутобуски саобраћај.

"Ту ћемо имати метро станицу, железничку станицу, односно БГ воз и брзе возове, и наравно аутобуску станицу. То ће бити једно од кључних транспортних места за Београђане, али и за све оне који долазе у наш главни град", наглашава Младеновић.

На питање да ли се изградња одвија у планираним роковима, саговорник Београдске хронике указује да је за ову годину предвиђен долазак машина, почетак радова на лансирним местима, као и измештање инсталација и припрема првих наредних станица. Тренутно је више од 40 пројеката на техничкој контроли, а добијене су и прве две грађевинске дозволе и пријаве радова.

"Извођачи и њихови подизвођачи припремају све што је неопходно да започне припрема лансирних места. Са станице Беле Воде кренуће први ТБМ који смо поменули", наводи Младеновић.

Једанаест километара тунела

Две машине које стижу у Београд намењене су првој фази прве линије метроа. Једна ће копати од Белих Вода према Сајму, а друга од Карабурме, односно Панчевачког моста, такође према Сајму. Заједно би требало да ископају око 11 километара тунела.

"Следеће године очекујемо и трећу машину, која ће ићи од Панчевачког моста до Миријева, и тада ћемо кренути да радимо и другу фазу прве линије", најављује Младеновић.

Док је прва линија ушла у фазу припрема за тунелске радове, друга линија се пројектује, а завршетак тог пројекта очекује се следеће године. Према плану који износи Младеновић, пројектовање треће линије требало би да буде завршено 2028. године. Изградња метроа ових размера захтева време, јер ТБМ машина у просеку може да ископа око десет метара тунела дневно.

"Метро више није сан у нашем граду, метро је стварност. Морамо бити стрпљиви. Оваква дужина линије, са овим бројем станица, у просеку се гради између пет и шест година. Овде нема убрзавања", закључује Младеновић.