Раст европске привреде појешће суша и пожари – шта чека Србију

Раст БДП-а Европске уније неће бити 1,1 одсто, као што се то очекивало, већ око нуле. Само произвођачи житарица суочавају се с губитком од две милијарде евра. Од земаља, верује се да ће најгоре проћи Француска, у којој ће већ и штета од пожара достићи износ од 10 до 15 милијарди евра.

Председник Савета гувернера Народне банке Србије, економиста Иван Николић, рекао је у Јутарњем програму РТС-а да екстремне врућине и суша до сада нису значајније угрозиле домаћу привреду, као и да је пољопривредна година и даље добра.

Коментаришући процене да ће раст европске привреде ове године због суша, пожара и топлотних таласа бити близу нуле, Николић је рекао да то види пре свега као још једно оправдање за то што је раст у Европској унији коригован наниже, на око један одсто, јер европска привредна активност већ дуже стагнира, посебно у Немачкој, Италији и Француској.

Раст производње у Србији

Када је Србија у питању, статистика показује значајан раст пољопривредне производње – око 11 до 12 одсто међугодишње у првом полугодишту и преко 15 одсто у другом тромесечју.

"Нешто топлије лето је, рекао бих, субјективан осећај. Прошло је било подједнако топло, чак можда и топлије", навео је председник Савета гувернера Народне банке.

Као канал који тренутно најснажније делује, Николић је означио енергетику, јер због ниског водостаја слаби производња хидроенергије, која чини трећину производног микса, што се одражава на пад производње Електропривреде Србије и нешто лошији резултат индустрије.

Верује, међутим, да је то привремено, јер су најављене кише у пределу Алпа, кључном за Дунав, па очекује да се лоше стање преокрене већ у септембру.

"Када бисмо дали неку сумарну оцену ове појаве на наше тренутно стање, мислим да је још увек оно задовољавајуће, односно не бих карактерисао као критично или проблематично", истакао је Николић.

Индустрија благо расте

Говорећи о изворима раста од 3,6 одсто, навео је да индустрија расте благо, око један одсто, иако је сам за ову годину предвиђао стагнацију, а као позитивно изненађење издвојио је "Стелантис".

"Генерише у суштини и највећи део нашег робног извоза, управо који потиче из прерађивачке индустрије", рекао је Николић, додајући да очекује и да грађевинарство, после слабе активности почетком године, у другом делу године буде нови позитивни импулс.

Инфлација је, како је оценио, готово најнижа у Европи, а кључни извор тога је међугодишњи пад цена хране од око седам одсто, као последица високих приноса воћа и поврћа.

Међугодишњи пад цена хране 

Због ниже основице из септембра прошле године, када је примењена уредба о ограничавању маржи, међугодишња инфлација ће на јесен бити нешто виша, али, како је рекао Николић, "верујем да инфлација до краја године свакако неће прећи четири посто међугодишње", што је и циљани оквир Народне банке.

"Дуго, али зато што су управо ти ризици који постоје и око нас и на нашем унутрашњем тржишту јако високи", објаснио је Николић зашто је Народна банка и прошле недеље задржала референтну каматну стопу непромењеном.

Не искључује релаксацију монетарне политике до краја године, ако међугодишња инфлација остане близу циља НБС од три одсто, али на опрезност централне банке, навео је, утиче и раст цена енергената на светским берзама – гас је међугодишње скупљи око 100 одсто, а нафта око 35 одсто – што се прелива на трошкове производње у Србији.