Европа на удару енергетске кризе – грађани се прилагођавају, привреда трпи

Раст цена енергената услед глобалних криза доноси нове изазове широм континента, док се државе и грађани различито носе са последицама.

Цена горива у Европи достигла је највиши ниво од почетка рата у Украјини, у Немачкој се крећу између 2,3 и 2,4 евра по литру. Иако је реч о значајном удару на кућне буџете, чини се да су грађани у великој мери прихватили нову реалност, док владе не показују спремност за значајније интервенције.

"Дошао сам колима у Србију и точио гориво успут – цене су свуда ниже него у Немачкој и нема гужви", каже дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић.

Словенија: ограничења на папиру, цене у порасту

У Словенији су формално и даље на снази ограничења од 50 литара горива по возилу, али се та мера у пракси ретко примењује. Цена горива је од почетка кризе на Блиском истоку порасла са 1,3 на 1,6 евра по литру, а ново поскупљење очекује се већ почетком наредне недеље.

"Ипак, цене су и даље повољније него у Аустрији или Италији, док на ауто-путевима достижу и до 2 евра по литру због великог броја возача из околних земаља који долазе у Словенију да точе гориво јер је повољније“, истиче уредник словеначког „Дела“ Јанез Томажич.

Истовремено, словеначка влада разматра мере за ублажавање инфлације, укључујући и могуће смањење ПДВ-а на основне животне намирнице, али конкретна одлука још није донета.

Немачка индустрија под притиском

Економске последице високих цена енергената посебно су видљиве у Немачкој, која се све више суочава са процесом деиндустријализације. Аутомобилска индустрија, као један од стубова привреде, налази се у кризи, а бројни произвођачи селе производњу у земље са јефтинијом радном снагом.

Поред тога, у проблемима су и хемијска и друге индустрије, док привредници указују на прекомерну бирократију.

"Немци тврде да трећину радног времена проведу попуњавајући формуларе који стижу из Берлина и Брисела", наводи Радичевић.

Брисел позива на заједничку акцију

За разлику од већег дела Европе, у Бриселу су цене горива први пут у благом паду од почетка кризе на Блиском истоку – бензин кошта око 1,9 евра, а дизел 2,3 евра по литру.

"Наглих скокова цена других производа није било, али ако се криза настави, проблеми ће се осетити широм Европе", упозорава дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић.

Он додаје да Европска комисија инсистира на координисаном приступу држава чланица, уместо појединачних решења, имајући у виду да Европа у великој мери зависи од увоза фосилних горива, пре свега из земаља Залива.

Геополитика и енергетска неизвесност

Глобалне тензије додатно компликују ситуацију. Свет се све више дели на амерички и кинески блок, што се снажно одражава и на Европу. Све израженији су политички притисци да се европске земље јасно сврстају уз САД у односима са Кином и у конфликтима на Блиском истоку.

Истовремено, Кина је већ обезбедила велике количине енергената, док су друге азијске земље мање спремне за кризу.

"Односи Европе са Кином су негде између конкуренције и складног брака", оцењује Радичевић.

Иако се у појединим европским земљама, попут Мађарске и Словачке, чују гласови за обнову сарадње са Русијом у области енергетике, такав сценарио за сада делује мало вероватно.

Одрицање од руских енергената представљено је као морална одлука, што додатно отежава евентуални заокрет у енергетској политици Европске уније.