Европа на удару енергетске кризе – грађани се прилагођавају, привреда трпи

Раст цена енергената услед глобалних криза доноси нове изазове широм континента, док се државе и грађани различито носе са последицама.

Цена горива у Европи достигла је највиши ниво од почетка рата у Украјини, у Немачкој се крећу између 2,3 и 2,4 евра по литру. Иако је реч о значајном удару на кућне буџете, чини се да су грађани у великој мери прихватили нову реалност, док владе не показују спремност за значајније интервенције.

"Дошао сам колима у Србију и точио гориво успут – цене су свуда ниже него у Немачкој и нема гужви", каже дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић.

Словенија – ограничења на папиру, цене у порасту

У Словенији су формално и даље на снази ограничења од 50 литара горива по возилу, али се та мера у пракси ретко примењује. Цена горива је од почетка кризе на Блиском истоку порасла са 1,3 на 1,6 евра по литру, а ново поскупљење очекује се већ почетком наредне недеље.

"Ипак, цене су и даље повољније него у Аустрији или Италији, док на ауто-путевима достижу и до два евра по литру због великог броја возача из околних земаља који долазе у Словенију да точе гориво јер је повољније“, истиче уредник словеначког Дела Јанез Томажич.

Истовремено, словеначка влада разматра мере за ублажавање инфлације, укључујући и могуће смањење ПДВ-а на основне животне намирнице, али конкретна одлука још није донета.

Немачка индустрија под притиском

Економске последице високих цена енергената посебно су видљиве у Немачкој, која се све више суочава са процесом деиндустријализације. Аутомобилска индустрија, као један од стубова привреде, налази се у кризи, а бројни произвођачи селе производњу у земље са јефтинијом радном снагом.

Поред тога, суочавају се са проблемима и хемијска и друге индустрије, док привредници указују на прекомерну бирократију.

"Немци тврде да трећину радног времена проведу попуњавајући формуларе који стижу из Берлина и Брисела", наводи Радичевић.

Брисел позива на заједничку акцију

За разлику од већег дела Европе, у Бриселу су цене горива први пут у благом паду од почетка кризе на Блиском истоку – бензин кошта око 1,9 евра, а дизел 2,3 евра по литру.

"Наглих скокова цена других производа није било, али ако се криза настави, проблеми ће се осетити широм Европе", упозорава дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић.

Он додаје да Европска комисија инсистира на координисаном приступу држава чланица, уместо појединачних решења, имајући у виду да Европа у великој мери зависи од увоза фосилних горива, пре свега из земаља Залива.

Геополитика и енергетска неизвесност

Глобалне тензије додатно компликују ситуацију. Свет се све више дели на амерички и кинески блок, што се снажно одражава и на Европу. Политички притисци да се европске земље јасно сврстају уз САД у односима са Кином и у конфликтима на Блиском истоку постају све израженији.

Истовремено, Кина је већ обезбедила велике количине енергената, док су друге азијске земље мање спремне за кризу.

"Односи Европе са Кином су негде између конкуренције и складног брака", оцењује Радичевић.

Иако се у појединим европским земљама, попут Мађарске и Словачке, чују гласови за обнову сарадње са Русијом у области енергетике, такав сценарио за сада делује мало вероватно.

Одрицање од руских енергената представљено је као морална одлука, што додатно отежава евентуални заокрет у енергетској политици Европске уније.