Потражња за пелетом погурала цене – снабдевачи у Србији продају само на џак

Професор Шумарског факултета Бранко Главоњић објашњава за РТС да хладно време доприноси већој потрошњи, али да није главни разлог за пораст потражње. Основни разлог је све већи број домаћинстава која су прешла са грејања на струју на грејање на пелет.

"Таква домаћинства нису имала пуно искуства о томе како функционише тржиште пелета, а пре свега када треба кренути у набавку. Многа од њих су кренула у набавку тек у септембру, а нека у октобру, када су стоваришта и фабричке залихе већ биле испражњене. Већ на почетку грејне сезоне дошло је до повремених несташица пелета, које су се интензивирале током октобра. Домаће фабрике не могу у тако кратком временском периоду да задовоље тако велику потражњу и, логично, томе је уследио раст увоза", наводи Главоњић.

Већина потрошача кренула је са куповином тек у септембру или октобру, када су стоваришта и фабричке залихе већ биле ограничене. То је довело до повремених несташица, које су се посебно осетиле током октобра. Како домаће фабрике нису могле да задовоље нагло повећану потражњу, дошло је до пораста увоза.

"Увоз у новембру и децембру допринео је да се делимично ублаже последице несташица, и чак смо имали благу стабилизацију тржишта у другој половини децембра, када је на већим стовариштима пелет могао да се купи без икаквих ограничења. Међутим, таква ситуација трајала је релативно кратко, јер је већ половином јануара потражња поново почела да расте, и такав тренд је и данас", додао је Главоњић.

Шта је довело до веће потражње пелета

Главоњић објашњава да су претходне три зиме биле благе, па су домаћинства трошила мање пелета и куповала га тек по потреби. У хладнијим зимама, додаје, потрошња је значајно већа.

"Прошле зиме смо имали парадоксалну ситуацију – фабрике, оптерећене залихама, морале су да снизе цене пелета. Грејање на пелет било је изузетно јефтино, па су многа домаћинства поступно докупљивала онолико пелета колико им је било потребно. У таквој ситуацији домаћинства су профитирала, а такав приступ се показао исправним", навео је он.

Међутим, сада је ситуација другачија. Велики број домаћинстава прешао је са грејања на струју на пелет, што је значајно повећало потражњу, па се досадашња стратегија постепене куповине показала неефикасном.

"Због тога моја препорука садашњим и будућим потрошачима је да купе количину пелета потребну за читаву грејну сезону, како би били мирни и спокојни и избегли проблеме као што тренутно имају нека домаћинства. Пелет није кварљива роба, па све што остане неутрошено у једној сезони може се без проблема користити у наредној", саветује Главоњић.

Ограничена продаја пелета и регионалне разлике

Од половине јануара снабдевачи продају пелет искључиво на џакове, а један потрошач може купити највише 10–15 џакова. Главоњић објашњава да се ситуација разликује од стоваришта до стоваришта и од региона до региона.

"Најтежа ситуација у погледу снабдевања је у регионима Војводине, Шумадије и јужне Србије. У тим регионима постоји мали број произвођача, односно фабрика за производњу пелета, а оне које постоје имају веома мали капацитет и ограничену производњу", наводи он. 

Због тога трговци из ових региона морају да се снабдевају из других делова Србије, али и то је све теже јер, како каже, потражња у тим регионима такође расте. Чак и у Београду, где највећи део домаће производње иде на тржиште, трговци су ограничили количину пелета по купцу како би што више домаћинстава могло да задовољи потребе.

"Ону једну палету дрвног пелета од 1.050 килограма деле на пет потрошача по принципу 'свима помало до следеће испоруке'. Плашим се да ће такав систем продаје бити заступљен током читавог фебруара јер домаће фабрике у овом тренутку немају довољно сировине да могу озбиљније да повећају производњу", објашњава Главоњић.

Како куповином директно из фабрика уштедети новац

Цене пелета у Србији варирају и могу досећи и до 47.000 динара по тони. Како објашњава Главоњић, правило за цену у овом тренутку не постоји – она се разликује од стоваришта до стоваришта и од испоруке до испоруке, у зависности од локалне потражње у моменту када роба стигне на продајна места.

Он додаје да је најјефтинији пелет могуће набавити директно из фабрика, које све више имају регистровану малопродају.

"Наиме, многе наше фабрике имају регистровану малопродају и цена пелета у фабрикама у овом тренутку се креће између 36.000 и 38.000 динара. Ту погодност јако пуно користе потрошачи у југозападној Србији, јер тамо у свакој општини има један, а у некима два или више произвођача", наводи он.

Прогноза за тржиште пелета

Главоњић истиче да ће стабилизација тржишта пелета зависити од хладноће зимских дана и ситуације на европском тржишту. Ако хладни дани потрају, а потражња остане висока, не може се очекивати стабилизација пре средине марта.

"Ако остану овако хладни дани и ако се ситуација у Европи не промени, није реално очекивати да ће доћи до стабилизације тржишта пелета пре средине марта месеца ове године", упозорава Главоњић.

Он додаје да је за потрошаче најважније да прате цене и да, када је могуће, купују директно из фабрика како би обезбедили довољне количине за читаву грејну сезону.

Огревно дрво – стабилније снабдевање

За разлику од пелета, снабдевање огревним дрветом у Србији је стабилно. Главоњић објашњава да нема већих проблема са понудом, а потражња је умеренија него за пелет. Понуда на стовариштима је довољна, а евентуални недостаци у мањим локалним продавницама брзо се надокнађују новим набавкама.

Цене огревног дрвета крећу се од 8.000 динара на југу Србије до 10.500 динара на северу. Професор наглашава да за сада није дошло до повећања цена у односу на новембар прошле године.

"Снабдевање огревним дрветом је јако добро, нема никаквих проблема са понудом, а самим тим ни са потражњом", закључио је Главоњић.