Јоргић о добијању лиценце за НИС: Не смемо да се успавамо, треба да се заврши посао

НИС је добио америчку лиценцу за рад до 23. јануара. До тада Американци очекују да виде све главне тачке уговора између Русије и будућег купца Нафтне индустрије – а то је највероватније мађарска компанија МОЛ, рекао је за РТС председник Александар Вучић.

Обнављање лиценце значи и да ће Рафинерија у Панчеву опет моћи да ради и прерађује нафту, што се очекује најкасније до 20. јануара. Нове испоруке би преко Јадранског нафтовода могле да крену за Србију првог радног дана ове године, 5. јануара.

Тада би требало да потече већ спремних 85.000 тона нафте. Након тога, према речима председника Вучића, НИС може да наручи пристизање још једног танкера с додатних 140.000 тона. У Србији је још 100.000 тона сирове нафте која је спремна за прераду чим Рафинерија за то буде у стању.

Резерве горива Србија у овом тренутку, према речима ресорне министарке Дубравке Ђедовић Хандановић, има до 20. или 25. јануара. Још четири резервоара за нафтне деривате, у које стаје готово 70.000 тона, пуштена су јуче у пробни рад.

Брокер Бранислав Јоргић рекао је за РТС да је у добијању лиценце добро то што ћемо добити 20 дана да напунимо резерве сирове нафте и што је ОФАК проценио да ствари иду у правом смеру и дао је продужење лиценце.

"Не смемо сада да се успавамо, очекује се завршетак посла, што значи да се постигне договор између руске стране и, како се очекује, мађарског МОЛ-а“, навео је Јоргић.

Сматра да ако српска и руска страна и мађарски МОЛ убеде 23. јануара ОФАК да ствари иду у правом смеру, крајњи рок је крај марта, до када би требало да се потпише уговор.

Према његовим речима, све то значи да се може очекивати продужење лиценце, али морамо да убедимо америчку страну да посао приводимо крају.

"Ми у овом тренутку не можемо да кажемо да је крај санкција. Ово је сад практично остављен један простор за додатни ваздух који НИС треба да узме, а то је значи увоз сирове нафте. Да се вратимо на потенцијалног купца – МОЛ. Ту постоји исто одређена неизвесност како ће МОЛ да се понаша ако дође до закључења уговора, каква ће њихова политика да буде у погледу рада Рафинерије постојеће, дистрибутивне мреже. Ту постоји и даље онда проблем чија су нафтна поља на северу Србије. Проблем је да ли постоји монопол у преради и дистрибуцији“, истакао је Јоргић.

Очекује да ће доћи до потписивања купопродајног уговора, а све оно што је наведено као критика за претходни период да ће остати и даље.

Шта ће бити са акцијама малих акционара

"Четрнаест одсто акција је у власништву малих акционара сагласно важећим законима о преузимању акционарског друштва, а НИС је берзанска компанија. МОЛ оног тренутка кад стекне 56 одсто, преузима обавезу упућивања понуде за преузимање и према тим малим акционарима“, каже Јоргић.

Брокер је напоменуо да је тих 14 одсто у рукама два милиона акционара Србије и вредност тог пакета је, ако се рачуна берзанска цена, око 140 милиона, а ако се рачуна нека реална цена, књиговодствена цена, јесте негде преко 3,2 милијарде. Вероватно вредност тог пакета малих акционара је негде око 280 милиона евра.

Разговори на релацији Гаспром–МОЛ, српска страна посматрач

Према његовим речима, разговори се воде на релацији Гаспром–МОЛ, а српска страна посматра са стране.

"Ја не видим како би ми могли да утичемо на одлуке МОЛ-а. Примера ради у Хрватској имате сличну ситуацију где је МОЛ преузео Ину, они су затворили рафинерију нафте у Сиску као застарелу. Затим су почели да граде рафинерију нафте у Ријеци. То је мала рафинерија и та изградња је трајала јако дуго. Сад се тек пушта у рад. Тако да постоји одређена неизвесност“, истакао је Јоргић.

Напоменуо је да Србија може рачунати на добре односе на релацији Србија–Мађарска, међутим, како следе избори у Мађарској ако дође до промене власти питање каква ће бити политика према овим проблемима.

"Али у овом тренутку најбоља ствар би била да је Србија преузела пакет од 56 одсто. Онда би могли натенане да изврше снимање имовине НИС-а и да онда преузме нафтна поља на северу Србије и да кажу то више није власништво НИС-а, пошто су они већински власник и да није предмет никакве даље евентуалне продаје. Значи да коригујемо оне грешке које смо направили у претходном уговору“, истакао је Јоргић.

На тај начин, како сматра, кад се ресетује НИС, да се отклоне све оне констатоване грешке у претходним уговорима и да се онда на те начине приступи продаји неког дела НИС-а.