Васић о већој потражњи за евром: Ово није криза, већ психолошка реакција – динар је стабилан

На домаћем девизном тржишту последњих дана бележи се појачана тражња за евром, што је код појединих мењача довело до краткотрајног недостатка стране готовине и раста продајног курса.

Иако је ова ситуација узнемирила део јавности, финансијски стручњак Владимир Васић истиче да је реч о пролазној фази, условљеној пре свега психолошким факторима, а не стварним поремећајима на тржишту.

Према његовим речима, грађани на економске вести често реагују импулсивно, што се показало и у ранијим кризним тренуцима, као што je било 2014. и 2015. године, као и у време пандемије коронавируса.

"Бомбастични наслови и недовољно објашњење ситуације доводе до паничних реакција. Када људи виде ред, стају у ред – то је класичан психолошки образац", рекао је Васић.

Рекордне девизне резерве као гаранција стабилности

Навео је да Србија никада није имала већи ниво девизних резерви – око 30 милијарди евра у бруто износу. Тај ниво, истиче, омогућава Народној банци Србије да по потреби интервенише и очува стабилност курса.

"Све то говори да ми држимо економију под контролом на начин да је стабилна и да је овај ефекат пролазни", рекао је Васић.

"Евро као папир мора физички да стигне у земљу, а најчешће се налази ван Србије. Та логистика доношења евра траје пар дана и то је једини разлог привременог мањка“, објашњава он.

Србија није под санкцијама

Као један од узрока узнемирености грађана Васић наводи и информације у вези са НИС-ом и могућим санкцијама, али наглашава да ни та тема не представља макроекономски ризик.

"Србија није под санкцијама и деривати се могу увести са светског тржишта. Чак и ако рафинерија тренутно не ради пуним капацитетом, снабдевање није угрожено", рекао је Васић.

Држава може, како је навео, да реагује и кроз корекцију акциза.

Иако је у појединим мењачницама продајни курс достигао 118,5 динара за евро, Васић сматра да то не треба тумачити као системски поремећај. Поређења ради, 2015. је курс у мењачницама повремено ишао и до 123 динара.

"Последњих десет година курс је стабилан у опсегу 117–118. Привремено повећање је искључиво последица нагле тражње и брзо ће се вратити у нормалу", рекао је Васић.

Улога Народне банке Србије

Према његовим речима, у оваквим ситуацијама може се јавити и мањи број мењача који покушава да искористи панику на тржишту, због чега је важан надзор Народне банке Србије.

"НБС има све механизме – лиценцирање, контролу, па и тзв. ‘mystery shopper’ – да реагује у случају неприхватљивог подизања курса", рекао је Васић.

Васић наглашава да стабилност динара почива на више фактора: економији, стабилном буџету, високом приливу дознака из иностранства (око четири милијарде евра годишње), извозу, расту БДП-а и поверењу у банкарски систем.

"Овде се држава постарала последњих 10-15 година. Те девизне резерве су расле. Мислим да никада нису имали тако значајне девизне резерве. Кад посматрате неку домаћинску кућу, онда ви кажете, видите, овде имају резерве. Ако имамо резерве, значи са тим резервама можемо бранити курс", рекао је Васић.

Подсетио је да психолошки ефекат расте када недостаје благовремена информација.

"Недовољно комуникације… људи очекују информације. Када нема довољно информација, онда иде оно ‘рекла-казала’. А ‘рекла-казала’ није добра ни за кога", рекао је Васић

Смиривање ситуације у наредним данима

Очекује да ће се ситуација са тражњом евра смирити у наредних седам до десет дана, колико је потребно за нормализацију испорука готовине.

Истакао је да су банке у Србији у доброј позицији да одговоре на евентуално веће захтеве за девизама, подсећајући да су током претходних криза притисци били много интензивнији.

"Макроекономска стабилност Србије није угрожена. Ово је краткотрајна реакција грађана на информациони шум, а не знак дубљих проблема", навео је Васић.

"И верујем за пар дана, када се допреми довољна количина евра, да ће се ова ситуација, значи то је 7-10 дана, само логистички, смирити. Значи, макроекономска стабилност је ту где јесте. Добро стојимо и нема разлога за овако понашање", рекао је Васић.