Европа између Трампових царина и кинеског изазова – Немачка игра за себе, ЕУ тражи јединство

Пре тачно годину дана Марио Драги је на сто европских лидера ставио документ од готово сто страна, дијагнозу европске економије и рецепт за њено излечење. Тражио је дубље јединство тржишта, технолошку револуцију, улагања у енергетску сигурност.

Конкретно, да би Европа одржала своју конкурентност потребан је инвестициони импулс од 750 до 800 милијарди евра годишње, што значи раст инвестиција за пет процената у односу на БДП ЕУ. Јасно је ставио до знања да Унија има фрагментисано тржиште које, како је рекао, баца са стола око 10 одсто потенцијала БДП-а.

Драги је тада упозорио и да енергетски трошкови гуше фабрике, као и да се европске компаније суочавају са ценама електричне енергије, које су два до три пута веће него у САД, на пример, док је цена природног гаса и до пет пута виша.

Ново време и стари проблеми

Професорка Јелена Жарковић рекла је у Јутарњем програму РТС-а да, 12 месеци касније, није очекивала да више од 10 одсто Драгијевих препорука, колико је до сада ступило на снагу, буде примењено.

"Ту се виде неки стари проблеми Европске уније, који наравно нису могли да нестану за годину дана, као што је то расцепкано тржиште, некако недостатак јединства", навела је Жарковићева.

Како је објаснила, из Драгијевог последњег обраћања као кључну реч узела је то да је потребно да Европска унија буде јединствена на различитим пољима.

"Када само погледате шта се десило у последњих годину дана, од тог константног притиска који долази од стране америчке администрације, сталне приче о увођењу царина, колике ће бити, да ли ће их уопште бити и потребе да наравно ЕУ решава и текуће ствари, конкурентски притисак од стране Кине, рат у Украјини у којем је Европска унија веома инволвирана", додала је Жарковић.

"Најјача економија ЕУ игра за себе"

Живковићева је истакла да најјачу економију у Европи тренутно има Немачка.

"Када погледате када су кренуле те идеје заједништва и заједничког наступа, Немачка је прва иступила и рецимо кренула са Американцима да преговара, да они инвестирају, да 'Интел' отвори велику фабрику. Уместо тог јединства, Немачка као најјача економија иступа и игра сама за себе, што онда наравно за Европу није добро", објаснила је Жарковићева.

Немачка и као мотор и као соло играч

Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић сагласои се са професорком Живковићевом да Немачка с једне стране кад јој одговара жели заједничка решења за економске проблеме, а с друге стране када је у питању потреба за неком стратешком стабилношћу, правцем и економским растом, тада солира.

"Што се тиче заједничког задуживања, немачки став није промењен. Нешто блажи став је када се помињу обвезнице којима би се финансирала одбрана, мада је Мерцов план је да се у наредних година уложи око 500 милијарди евра само у наоружавање и још толико у инфраструктуру", објаснио је Радичевић.

Како каже, Немачка је заправо и у овом сегменту кренула својим путем да она као мотор решава проблем економске благе рецесије.

"Немачка се суочава с тим да су се геополитичке околности промениле, да је свет увелико у нечему што већ многи називају другим хладним ратом и економским рашчлањивањем на два дела. Да се глобализација на којој је Немачка највише и профитирала протекле две, три деценије заправо дели на две глобализације, односно два одвојена система, један амерички други кинески", навео је Радичевић.

Да ли ЕУ жели да седи на две столице

Радичевић сматра да је проблем за Немачку то што и даље жели да има добробит из оба "света", али то пре свега администрација Доналда Трумпа јаким притисцима не дозвољава.

"Просто, Американци неће Европљанима тек тако дозволити да тргују и да послују са Кином, односно кинеским светом. Сва је прилика да ће и те корпорације бити принуђене на неке промене. Ту се пре свега гледа на Индију као другу Кину, у наредним деценијама", каже Радичевић.

"Неће бити помака на боље у наредних годину дана"

Европска централна банка је прошле недеље одлучила да задржи референтну каматну стопу после више месеци спуштања. То се директно одражава и на потенцијални привредни раст и развој земаља.

"Мислим да свакако нема никаквог опуштања, просто нема никаквог знака да нешто може да буде боље у следећих годину дана, а не пола године", закључила је Жарковићева.