Србија на путу ка зеленој будућности – шта кочи добре пројекте

Србија ће већ до краја године на мрежи имати укупно један гигават из обновљивих извора енергије. Из Европске уније оцењују да је напредак видљив и да је добро што су се и домаћинства укључила у процес енергетске транзиције. Најављују и даљу финансијску подршку Србији, јер је то пут ка енергетској независности земље.

"Чиста домаћа енергија снижава цене. Када цена енергије расте, то нису само бројеви на рачуну. Сваки аспект живота људи је погођен. Нико не жели да буде зависан од других када је у питању овај кључни ресурс", указује Пламена Халачева, заменица шефа Делегације ЕУ у Србији.

Матео Коланђели, регионални директор ЕБРД за Западни Балкан истиче да обновљиви извори нису корисни само за животну средину, већ и за економску конкурентност земље. "Мислим да су две аукције које је Србија спровела јасно показале да се ветар и сунце могу ефикасно користити за производњу енергије", наглашава Коланђели.

У удружењу "Обновљиви извори енергије Србије" потврдили су да се развија доста нових пројеката, али указују и да их коче бројне административне и техничке препреке које се уз подршку Владе морају превазићи.

"Ради се о јако комплексним инфраструктуралним пројектима који носе бројне изазове које није лако савладати. Потребно је најмање три године да доведете пројекат да се може кандидовати за аукцију", објашњава Милош Цолић из удружења "Обновљиви извори енергије Србије".

ЕПС је летос, управо уз подршку Европске уније, отворио прву велику соларну електрану у Костолцу, а ускоро ће на истој локацији пустити и први ветропарк. Кажу - на зеленом су путу.

Из Електромреже Србије поручују да раде на додатном развоју електромреже како би брже прихватили све веће количине обновљиве енергије. "Колеге су пре мене поменуле да имамо пар стотина мегавата, да у будућности очекујемо два гигавата, а ја вам кажем ми у будућности имамо 17 гигавата, јер је толико тренутно у процесу прикључења преносни систем Србије", наглашава Јелена Матејић, из "Електромреже Србије."

Захтеви енергетске транзиције и декарбонизације

Истовремено смо, према речима Душана Живковића, генералног директора ЕПС-а, сви суочени са јасним захтевима енергетске транзиције и декарбонизације.

"Наш енергетски сектор у последњих пет година се драстично променио. Урадили смо много тога у регулаторном и стратешком оквиру. Покренути су значајни пројекти, а имамо и нове учеснике на тржишту. Пред нама је још много посла", истиче Живковић.

На дводневној конференцији у Врднику разговара се и о могућностима складиштења електричне енергије, заштити и усклађивању електроенергетског система са иновативним захтевима у све нестабилнијој геополитичкој ситуацији. Поручују - први задатак је очувати сигурност снабдевања.