Отресишта на банатским њивама папрено плаћена, а не решавају проблем блата на путу

Блато на путу изазива клизање и представља опасност за све учеснике у саобраћају.

"Наилазак на блато је горе од наиласка на лед. На леду је бољи коефицијент пријањања пнеуматика него на блату, што значи да се аутомобилом лакше управља и кочи на леду него на блатњавом коловозу", упозорава професор Милан Вујанић, председник Комитета за безбедност саобраћаја.

Да би аутомобил могао да кочи или скрене, каже, гуме морају да имају трење, а оно је најниже када се наиђе на блато.

"Мокар коловоз смањује трење за 20 одсто, а када се наиђе на блато немате буквално никакву могућност да управљате возилом. Због тога је и обавеза пољопривредника да пре изласка тракторима на коловоз скину блато са точкова или да, ако изнесу блато на коловоз, очисте тај коловоз", додаје професор Вујанић.

Отресишта која не отресају блато са точкова

Стручњаци упозоравају да зауставни пут на блатњавој подлози може да буде дужи од 35 метара, што је двоструко више него у условима када је пут сув или мокар.

Да би се помогло пољопривредницима да очисте тракторске гуме од блата у општини Житиште, Нова Црња и граду Зрењанину постављена су отресишта. Међутим, она, чини се, праве већи проблем него што користе произвођачима.

"Ми смо отресишта тестирали под неповољним условима, по киши и блату. Показало се да су она нефункционална и ризична. Претерали смо тракторе преко њих, али се ништа од блата није отресло. Сво блато смо истресли на пут, па смо морали да зовемо ватрогасце да то блато скину са пута да не би дошло до незгоде", каже Саша Томас, председник удружења "Банатска црница".

Слична искуства имају и пољоприврендици из Арадца.

"Трактор са две приколице не може да се попне на то отресиште. Ни трактор са плугом од четири бразде, превртачем, не може да се попне, јер би закачио атарски пут због успона. Не може ни сетвоспремач, а да не говорим за комбајн. Брзина при преласку тог отресишта мора да буде 5 километара на сат. При тој брзини ништа блата не отпадне са точкова", наводи Дејан Ракић, пољопривредник из Арадца.

Неколико отресишта уклоњено, не зна шта ће бити са њима

Проблем је и што због тога што не могу да их користе, произвођачи приликом изласка на пут морају да обилазе постављена отресишта и тако газе туђе њиве.

Из атара Перлеза три таква отресишта су уклоњена након што се земљорадничка задруга из села обратила МУП-у, општини и Месној заједници.

"Нисмо добили никакве званичне одговоре, а незванично је било речено да ће покушати то да исправе. Послали су багере да то укопавају да то буде равно са земљом", објашњава Војислав Малбашки, пољопривредник из Перлеза и додаје да су метални навози уништавали гуме на тракторима.

"Колеге су кидале крампоне на гумама. Пољопривредници су зауставили извођаче радова, који су, мислим, били из Руме. Након недељу дана појавиле су се машине фирме која је то постављала и уклониле су отресишта", додаје.

Плаћено више од 50.000 евра по отресишту

У Зрењанину је, кажу пољопривредници, постављено једанаест оваквих отресишта, а свако до њих је плаћено 58.000 евра. У Новој Црњи четири за које је плаћено чак 280.000 евра.

"Ми смо се распитивали и стручњаци су нам рекли да то не може да кошта више од 10.000 или 12.000 евра по комаду", каже Томас.

Ни пре, ни приликом постављања отресишта пољопривредници нису консултовани.

"Нико, бар што се тиче Арадца, није питао пољопривреднике где да се поставе отресишта. Они су га поставили на атарски пут који користи можда 40 посто пољопривредника, а ми имамо најмање четири атарска пута који користе сви арадачки пољопривредници", објашњава Ракић.

Ни у граду Зрењанину, нити у општини Нова Црња нисмо успели да сазнамо да ли постоји решење за проблематична отресишта и шта ће бити са онима која су уклоњена из атара. Пољопривредници су имали мало више среће од нас.

"У локалној самоуправи нам је објашњено да је то финансирала покрајина, да општина Нова Црња није учествовала у свему томе и да су њима везане руке", објашњава Томас.

Калдрма најбоље решење

Ни од Покрајинског секретаријата за пољопривреду нема одговора на питања ко је поручио постојећа отресишта и шта ће бити са њима, као ни да ли ће део новца од 440 милиона динара, колико је ове године одвојено за уређење атарских путева у Војводини, бити уложен у иста оваква отресишта.

Пољопривредници кажу да је за отресање блата са гума најбоља калдрма која би била дуга 300 до 400 метара пре изласка на пут.

"Блато најбоље отреса вибрација. За 280.000 евра колико су плаћена отресишта у нашој општини сваки прилаз магистралном путу могао је да добије од 200 до 400 метара туцаника, чиме би се блато са точкова машина боље отресало", тврди Томас.

За седам година због блата на путу погинуло 36 људи

Према званичним подацима МУП-а у периоду од 2016. до 2023. због блата на путу у саобраћаним незгодама погинуло је 36 људи, а 416 је повређено. Сива статистика свакако је вишеструко болнија. Адвокат Дамир Окановић каже да је то најчешће статистика у којој се као утицајни фактор саобраћајне незгоде наводи неприлагођена брзина возача стању и особинама коловоза.

"Да ли су возачи у обавези да очекују блато на коловозу и да томе прилагођавају брзину? Одговор даје начело узајамног поверења у саобраћају. То начело одређује да учесник у саобраћају који се придржава саобраћајних прописа, има право да очекује од осталих учесника у саобраћају да се и они продржавају саобраћајних прописа", објашњава Окановић и додаје да се то очекивање односи и на оне који одржавају путеве.

"То значи да возач има право да очекује да сваки траториста испуни своју законску обавезу и не износи блато на коловоз, а уколико је већ тракториста неодговоран да ће лице које одржава путеве очистити коловоз", прецизира.

Ако се блато нађе на путу свакако су, објашњава, угорженији возачи двоточкаша, јер се они лакше десабилизују од четвороточкаша.

"С друге стране возачи двоточкаша немају ништа сем заштитне опреме што може да ублажи судар са другим возилом, пад на коловоз или слетање са пута", каже Окановић.

Казнена политика

За изношење блата на коловоз предвиђене су казне од 10.000 до 50.000 динара. Уколико дође до саобраћајне незгоде услед блата на коловозу, примарна кривична и грађанска одговорност јесте на возачу трактора који је блато изнео на коловоз.

"То значи да уколико неко смртно страда у саобраћајној незгоди изазваној блатом на коловозу, трактористи прети казна затвора у трајању до 15 година. Такође, возач, али и власник трактора сносе у таквим случајевима и обавезу надокнаде материјалне и нематеријалне штете која је настала, осим уколико за трактор постоји закључена полиса осигурања од одговорности за штету трећим лицима, што је у пракси реткост када су у питању трактори", наводи адвокат.

Ти износи су у пракси по правилу веома велики и неретко премашују вредност целокупне имовине возача трактора као што су кућа, земља, машине и опрема. Непостојање отресишта или њихова нефункционалност не ослобађа трактористе од забране изношења блата на коловоз. Са отресиштем или без отресишта, али свакако без блата на коловозу.