Уколико не буде кише у наредних неколико дана, на многим парцелама неће бити соје и кукуруза

Пре само три недеље ратар Небојша Петканић задовољно је обилазио своје парцеле. Осим што је очекивао одличан род пшенице, надао се да ће за пролећне културе ова година бити много боља него претходна. Данас, међутим, кукуруз и сунцокрет на његовим њивама изгледају, како сам каже, јако лоше, јер кише није било дуже од месец дана.

"Кукуруз ствара клип, али нема влаге да га формира. Биљке су почеле да подгоревају одоздо. Да би било шта било од ових биљака киша би требало да падне данас, сутра, прекосутра. Све после тога ја мислим да је касно. По мени већ има њива кукуруза на којима неће бити ништа, да им ни киша не може помоћи", објашњава Небојша Петканић, пољопривредник из Елемира.

Улагања су, додаје била велика, минимум 100.000 динара. И то, ако се не плаћа закуп. Без формираних клипова биљке неће моћи да се искористе ни за силажу.

"Мислим да ће то бити тарупање, тањирање и да идемо у следећу годину како знамо и умемо", наводи Петканић.

Сунцокрет заостаје у развоју, али би приноса, ипак, требало да буде

Да у земљишту нема влаге, потврђују и пукотине које су широке и по неколико центиметара. Мало боља ситуација од кукурза је код сунцокрета.

"Ни ту се, ако се овакво време настави, не очекује неки принос. Јесте да је то топљољубива биљка, али од чега да налије зрно. Ранија сетва је у фази цветања, ако не буде кише нешто ће налити и ту би евентуано могао да се очекује принос до две тоне по хектару. То је опет више, него на кукурузу где неће бити ништа. Тешко ми је то да кажем, али тако је", каже Петканић.

Може ли се штета уманити наводњавањем и осигурањем од суше

Проблем наводњавања је тешко решив, истиче, јер су парцеле мале.

"Пуно би бунара требало. Каналске мреже нема, а и тамо где је има канали су суви. Бар код нас у атару. Пре ће бити да ћемо одустати од кукуруза, него да ћемо успети да наводњавамо", каже пољопривредник из Елемира.

Додаје да усеве осигурава од града и пожара, али не и од суше.

"Осигурање од суше, колико ја знам важи само ако се прогласи елементарна непогода од суше, а то се никада не деси. То је скупо и ако се не прогласи елементгарна непогода не вреди ништа", објашњава.

Биљке тренутно преживљавају јер нема тропских ноћи

Стручњаци кажу да је у поређењу са прошлом годином, ове за исти период пала слична количина кише, али је распоред падавина драстично другачији.

"Ове године смо имали веће количине падавина у мају и то је та количина влаге која је у првој декади јуна давала добар изглед биљкама. Међутим, од 10. јуна се ситуација мења. У јуну смо имали у Средњем Банату 2,8 литара кише, што је јако мало. Ако томе додамо температуру која је за два степена већа него лане, онда видимо да је месец много топлији него прошле године", каже Снежана Парађеновић из Прогнозно-извештајне службе РЦ Зрењанин.

Додаје да биљке тренутно једино одржавају ноћне температуре које не иду преко 22-23 степена.

"Током ноћних периода се вода акумулира и депонује у средину биљке. Кукуруз користи ту влагу за минимјум живота", објашњава.

Упозорење на сушу

И из РХМЗ-а стижу упозорења на сушу. Досадашњи услови значајно су смањили влагу у земљишту. Према прогнози СПИ индекса, у наредном периоду очекује се наставак сувог и веома топлог времена, што ће додатно смањити влагу у површинском и дубљем слоју земљишта. Како ратарске културе улазе у критичну фазу развоја, суша би могла значајно умањити принос.

"Кукуруз се тренутно налази у фази метличења. Одбацује своје органе за оплодњу и то је критичан тренутак који захтева кишу, а кише нема. Кукурузу је, у току вегетационог периода, потребно између 300 и 500 литара кише по метру квадратном. Ако бисмо сада направили пресек, од почетка сетве до данас та количина падавина је врло мала и креће се око 40-50 литара по метру квадратном", каже Жарко Галертин, агроекономски аналитичар.

Још једна лоша година у пољопривреди додатно би ослабила произвођаче

Заливни системи би само делимично решили проблеме ратара.

"На високе температуре ви тешко можете да утичете било каквим мерама. Можете на влагу у земљишту, путем наводњавања, али и тај посао захтева озбиљну анализу капацитета наших водних ресурса. Ви имате сада веома ниске водостаје река, тако да је врло проблематично. Ми једва да имамо око три посто површина под заливним системима, што нас сврстава међу земље са најмањим заливним површинама у Европи", подсећа Галетин.

Прошле године је, каже, на мерној станици у Римским Шамчевима, где су огледна поља Института за ратарство и повртарство из Новог Сада, у јулу је било само 3,5 литара кише по метру квадратном. У августу је то било тек 1,3 или 1,4 литре. Ако се овакав сценарио понови и ове године сви ће бити у проблему. И држава и произвођачи.

"То би значило неколико везаних лоших година у пољопривреди, што утиче на инвестициони потенцијал произвођача и њихову економске капацитете. Када три године радите без зараде, то је проблем", истиче Галетин.

Ни штеточинама не пријају високе температуре

Високе температуре спречиле су већу појаву штета од болести и штеточина.

"Имали смо прилично високу појаву совица гама која оштећује лисну масу. И кукурузни пламенац је имао ранији излет. Већа штета од ових штеточина није забележена јер су се код обе врте због високих темпратура јаја сушила", објшањава Снежана Парађеновић.

На кукурузу се тренутно могу видети штете од кукурузне златице.

"Долази до изгризања свиле, као да је маказама одсечена, и стругања листа. Јако карактеристично за ову годину је био напад ваши на свим усевима. Због жетве пшенице, у току је и прелет цикада на пролећне усеве", додаје.

Произвођачи се окрећу културама којима суша мање може да наштети

Решења за кукуруз се последњих година траже у хибридима раније групе зрења, управо да би се побегло од суша у августу. Такође, произвођачи мењају и своју сетвену структуру.

Прошле године је под пшеницом било око 540.000 хектара, а ове године је посејано више од 600.000 хектара.

"То је зато што је ова култура донела веће приносе од осталих, а пољопривредници се окрећу оним усевима који носе мање ризике. Наравно, да се неће преко ноћи одустати од кукуруза, који је, традиционално најприсутнији на нашим пољима, али ја се сећам да је пре 10 или 15 година кукуруз заузимао око 1,2 милиона хектара. У међувремену се то смањивало да би ове године он посејан на око 900.000 хектара", подсећа Галетин.

Соја је годинама била на нивоу од око 250.000 хектара, а сада је испод 200.000 хектара. С друге стране површине под сунцокретом се последњих година повећавају.