Последице санкција – Европа без руског гаса, нафтовод Србије и Мађарске и сарадња на Јадрану

Мађарска и Србија убрзаће реализацију заједничких улагања у енергетику, укључујући и изградњу првог заједничког нафтовода, изјавио је шеф дипломатије владе у Будимпешти Петер Сијарто. Истовремено, у Дому народа Парламента Федерације БиХ усвојен је закон о изградњи гасовода "Јужна интерконекција", који ће Босну и Херцеговину спојити са Хрватском.

Уредница портала "Енергија Балкана" Јелица Путниковић истиче да ће изградња нафтовода који би Србију повезао са нафтоводом "Дружба" омогућити диверзификацију снабдевања нафтом.

"Рат у Украјини ће се завршити, а тада ћемо имати опцију да купујемо нафту из два правца. То је управо оно о чему Европска унија говори када помиње диверзификацију", објашњава Путниковићева. 

Нагласила је да реализација овог пројекта, иако значајна, неће бити једноставна.

"Пошто је Мађарска чланица Европске уније, а ми чланица Енергетске заједнице, морају се испунити бројне прописане одредбе, слично као што је било са гасоводом Турски ток. Реч је о разним правилима безбедности и праву транзита", сумира саговорница.

Указује и на могућност да овај нафтовод омогући и транспорт нафте из Казахстана, а не само Русије.

"То је најдужи нафтовод који се протеже од Азије до Европе, што значи да бисмо могли користити и казахстанску нафту", закључује Путниковићева. 

Европа у "борби" против руског гаса

Одговарајући на питање да ли је Европа заиста спремна на независност од руских енергената, Надежда Кокотовић сматра да ЕУ има јасну стратегију за смањење зависности од Москве.

"Циљ је да до 2027. године потпуно престане увоз руске нафте и гаса. Међутим, и поред тог циља, у 2024. години је забележено повећање увоза руског течног природног гаса", објашњава Кокотовићева.

Наглашава да ће политика америчке администрације такође имати велики утицај на европско тржиште енергената.

"Доналд Трамп има план да повећа извоз америчке нафте и гаса у Европу, чак је недавно наговестио и могућност увођења тарифа ако Европа не буде увозила њихове енергенте", каже саговорница. 

ЈАНАФ за "Дружбу"

Јелица Путниковић говори и о значају изградње нафтовода "Србија–Мађарска", као алтернативе хрватском ЈАНАФ-у.

"ЈАНАФ је једина могућност за допремање нафте у Панчево, али наплаћује таксе које су знатно веће од просечних у Европи. Са новом алтернативом моћи ћемо да преговарамо о повољнијим ценама", наглашава Путниковићева.

Истиче да је транспорт нафте нафтоводима увек јефтинији од транспорта танкерима, што додатно оправдава потребу за овим пројектом.

"Ово је инфраструктура која се дугорочно исплати", указује уредница портала "Енергија Балкана".

Терминал на Јадрану, НИС ван Русије

Говорећи о гасоводу "Јужна интерконекција", Надежда Кокотовић је подсетила да је његова изградња део шире стратегије Европске уније за смањење зависности од руског гаса.

"Овај пројекат би омогућио Босни и Херцеговини приступ ЛНГ терминалу на Крку, што би осигурало снабдевање у случају прекида снабдевања из Турског тока", наводи директорка платформе "Бриселски клуб за енергетику".

Међутим, истиче и да Босна и Херцеговина нема јединствену енергетску стратегију.

"Јужна интерконекција је значајна, али земља има многе друге проблеме које мора да реши, укључујући и питања везана за електроенергетски систем", каже саговорница. 

Поводом недавно уведених америчких санкција руским енергетским ентитетима, међу којима је и Нафтна индустрија Србије, Кокотовићева указује да из свих најава које су се чуле из Вашингтона, може да се закључи како ће се инсистирати на томе да НИС више не буде у руском власништву. 

"Када се та ситуација реши, мислим да онда апсолутно неће бити никаквих проблема што се тиче снабдевања преко ЈАНАФ-а", закључује Кокотовићева у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

Цео разговор можете погледати у видео запису на почетку текста...