За повољније рачуне за грејање није довољна добра изолација – како делитељи топлоте смањују трошкове

Зграда у Улици Милутина Миланковића 120 В усељена је крајем седамдесетих година прошлог века, кад и друге у Блоку 28 на Новом Београду, али ипак се разликује од осталих у комшилуку.

Већина станара заменила је столарију, урадили су кров и фасаду, чак и лифт, али и хидроизолацију око зграде.

Посао је трајао годинама, уз помоћ неколико кредита на име стамбене заједнице, али, исплатило се. Остварили су велике уштеде топлотне енергије и рачуни за грејање нижи су за скоро 40 одсто.

Београдске електране уградиле су нову подстаницу у тој новобеоградској згради која функционише по систему "колико станари потроше, толико плате".

"Ми седам месеци имамо неку инсталирану снагу која је за трособан стан око 2.300 динара. А ових осталих пет, шест месеци колико потрошимо у односу на претходно стање, обично је било неких десет хиљада, то је сада негде између пет, седам, кад је хладно, чак и десет, али то је само један месец или два месеца", навео је Спасоје Миленковић, управник зграде.

Шта су делитељи топлоте 

Када би власници станова уградили делитеље топлоте на сваком радијатору у стану, рачун за грејање могао би да буде још нижи.

"Следећи корак би био да се уграде мерачи по свим становима, тј. такозвани делитељи топлоте, тако да бисмо добили индивидуализацију потрошње топлотне енергије. Оријентационо ћемо рећи просечан стан од четири или пет грејних тела, што је просечно за Београд, износи негде око 250 евра по стану. Инвестиција, из нашег искуства, пошто радимо 20 година у Србији, се исплаћује буквално за једну грејну сезону", рекао је Миодраг Палибрк из фирме за грејање, вентилацију и климатизацију

Закон о енергетици, па Закон о енергетској ефикасности из 2021. детаљније прописују да сви нови објекти морају да имају опрему за мерење утрошка како би се обрачунавала топлотна енергија по потрошњи за сваки стан.

Проблем старих зграда без енергетског пасоша

А шта је са старим зградама, којих у Београду има много више? У Београдским електранама кажу да су у сваку подстаницу уградили опрему за регулацију и мерење топлотне енергије целог објекта, а код 35 одсто подстаница већ се врши наплата по потрошњи.

"Битно је да су наше старе зграде рађене са старим двоцевним системима, да немају уређаје за сопствену потрошњу како да мере, немају начин регулације количине енергије коју прима свако грејно тело, тај део инсталације је власништво станара и на томе морају да раде скупштине станара", рекла је Ивана Калања из ЈКП "Београдске електране".

Али, чак и да уграде делитеље топлоте, то не значи да ће им рачуни за грејање бити нижи.

"Те старе зграде би имале много веће рачуне. Просечан стан, и отприлике оно што се плаћа целу годину по паушалу", објаснила је Калања.

Тек када зграда добије енергетски пасош, а то значи да има добру столарију, фасаду и кров, станари могу да размишљају о нижим рачунима за грејање.

Заинтересованост грађана најбоље илуструје податак да је више од 1.000 стамбених заједница конкурисало за програм енергетске санације, који реализују Министарство енергетике, Град Београд и Електране, у сарадњи са Европском банком за обнову и развој.