Са тавана у њиву више од 60 одсто пшенице

Осим на око 10 одсто површина у вишим пределима, жетва пшенице је завршена. Иза нас је просечна година, а са око 550.000 хектара њива скинућемо у просеку око пет тона зрна по хектару. Тренутна откупна цена од око 20 динара без ПДВ-а неће покрити трошкове производње свима. Приносе ниже од просека могу да очекују они који су штедећи сејали недекларисано семе, а таквих је више од 60 одсто.

Рачуница Задружног савеза Војводине о произвођачкој цени пшенице од око 29 динара по килограму звучи готово недостижно.

Пшеница рода 2024. године тренутно се цени на око 20 динара по килограму без ПДВ-а. Стручњаци сматрају да ће на ту цену доћи и неки динар преко, а колико тачно, кажу, зависиће од цене по којој пшеницу извеземо.

Будући да су приноси варирали од три до око седам тона по хектару, многи ће остати без зараде. Ниже приносе добили су они који нису применили све агротехничке мере односно они који су сејали недекларисано семе тј. семе са тавана.

"Последњих десетак година имамо један јасан тренд да се све више и више повећава удео тог несертификованог или семена са тавана. Пре десетак година је 60 одсто био удео сертификованог семена сада имамо обрнуту ситуацију, тако да је удео семена са тавана чак изнад 60 одсто", каже за РТС др Милан Миросављевић са Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.

То, напомиње, показује да пољопривредници траже начин да уштеде.

"Ово је једна од првих уштеда, мада поставља се питање да ли је то баш уштеда, јер ипак говоримо о семену које нема своју јасну употребну вредност", истакао је др Милан Миросављевић.

Према његовој процени трећина пољопривредника опредељује се за семена домаћих произвођача. Сматра да домаћи научници имају одговор на климатске промене.

Каже да се на Институту за ратарство и повртартво у Новом Саду више од деценије ради на сортама које на овом поднебљу могу да одговоре најбољим приносима упркос све већој промењивости климе.