Ракија се све више препознаје као српски бренд, нашла је пут и до Аустралије

Произвођачи ракије желе да очувају старе, аутохтоне сорте попут црвене ранке, пожегаче, чачанске лепотице, јер како кажу, представљају изузетну сировину за производњу врхунских ракија. Српске сорте шљиве гаје се широм земље, а највише у Јадру и моравичком округу.

Никола Ристановић из села Брђани код Чачка каже да има укупно три хектара површине на којој гаји шљиве и кајсије.

"Шљиве су на 2,5 хектара, а на пола хектара су кајсије. Годишње производимо до 5.000 боца“, истиче Ристановић.

Марко Петровић из села Лешнице код Лознице посебно је поносан шљивовицу коју производи.

"То су дестилати који су старости од 4 до 18 година. Управо то је доказ да ми имамо дугу традицију производње ракије", наглашава Петровић.

Боја, бистрина, укус и мирис одређују квалитет ракије, кажу произвођачи. Прави љубитељи умеју да препознају добру ракију.

Произвођач ракије из Нове Пазове Дуња Крнета открива занимљиву анегдоту у вези са својим производом.

"Наша ракија извезена у Аустралију, а затим је човек купио тамо и донео на весеље у Батајницу“, каже Крнета.

Ракија је све више српски бренд, а њена будућност је у новим технологијама дестилације. На фешти за љубитеље ракије представило се двадест троје излагача.

"Најважније је да потрошачи разумеју да оно што могу да купе у редовној продаји, да флаше имају етикету, акцизну маркицу, хемијску анализу, испуњавају све стандарде и да то пре свега је контрола у смислу здравља, у смислу квалитета производа и на крају крајева то је нешто што пуни буџет, каже Бранко Нешић, организатор "Ракија феста".

Извоз ракије из Србије расте из године у годину и процењује се да тренутно вреди око 25 милиона евра.

"Постоји велики потенцијал, али он захтева координисан рад од производње садног материјала, преко узгајања воћа до производње и брендирања ракије и извоза", наглашава Вељко Јовановић из Привредне комора Србије

Најбоље ракије награђене су титулом "Београдски победник" у више категорија. Извоз алкохолних пића у 2023. години био је већи 30 одсто него претходне године.