Плаћање грејања по потрошњи у Београду није заживело – коме се исплати уградња калориметра

У стану 22, 25, 28 степени, а рачун за грејање само 2.000 до 3.000 динара. Довољно је да се температура подеси на уређају, калориметру, који је повезан са централним грејањем у згради.

Снежана Митровић уштеди и до 4.000 динара месечно.

“Имамо 35 квадрата, ја преко зиме комуналије, све, не плаћам преко 3.000 динара, а моја породица у другој згради, стан од 39 квадрата, плаћа то преко 8.000 динара”, каже Снежана.

Потребно је да се сви станари у згради усагласе да се систем инсталира. Може и у једном стану, али тада није тако ефикасан. У старијим зградама, које немају добру изолацију и столарију, ово се не препоручује јер би потрошња била огромна.

“Ми немамо калориметре, грејање плаћамо током целе године, и то је око 10.000 динара. Ја имам среће што живим у малој згради, али моје комшије мислим да нису заинтересоване за то, ја сам им нудила сад овај позив и јавни конкурс”, каже станарка друге зграде Тамара Ненадић.

Уштеда и до 80 одсто

Управник Бојан Николић објашњава да је уштеда велика ако се санира фасада зграде, а затим инсталира калориметар.

“Кад се уради на старој згради калориметар, плус се санира фасада, уштеда може да буде и до 80 одсто. Тако да новац који се да на то може да се гледа као инвестиција, а не као трошак јер се исплати на дужи временски период”, објашњава Николић.

Скупа је обнова фасаде, која је предуслав за то да се исплати плаћање по утрошку. Због тога је Секретаријат за енергетику расписао јавни позив за енергетску санацију зграда прикључених на топлане.

Педесет одсто средстава се плаћа из буџета, а преостало станари на рате у наредних десет година. Уградња система кошта око 200 евра и траје дан, два, али уз претходну санацију фасаде, која може да кошта и више стотина хиљада евра.

Инвеститори су дужни да у нове зграде инсталирају овај систем.

”Све нове зграде имају, и сад је у систему око 32.000 станова плаћају то по утрошку, а око 430.000 станова је ван система", истиче Ранко Релић из фирме за уградњу калориметара.

Мирко Сајгов каже да тренутно плаћају само оно што утроше током године, а то је пет месеци.

“Нама су се трошкови грејања преполовили јер преосталих седам месеци и не плаћамо”, рекао је Сајгов.

Јавни позви за санацију фасада

Зграда са овим системом и даље нема много у Београду иако општине, Град и Министарство расписују јавне позиве за санацију фасада већ 15 година.

У престоници Бугарске, Софији, овај процес трајао је само три године, јер су, због уласка у Европску унију, имали законску обавезу то да ураде.