Ове године историјска потрошња угља – највећи загађивач, али изнуђено решење у кризи
Светска потражња за фосилним горивима ће достићи врхунац до 2030. године. Ове године потражња за угљем биће на историјском максимуму, а највећи купци су азијске земље. То што неке земље поново активирају електране на угаљ је изнуђено решење због кризе на тржишту енергената, истиче Бојан Станић из Привредне коморе Србије. Проблем је, каже, пре свега у нафти и природном гасу.
Крај ере раста фосилних горива не значи крај улагања у фосилна горива, али поткопава разлоге за било какво повећање инвестиција у нафту, угаљ и гас, наводи се у извештају Међународне агенције за енергију. У најновијем извештају, који је јуче објављен, агенција предвиђа да ће светска потражња за фосилним горивима достићи врхунац до 2030. године.
Ипак, до тада, потражња за угљем расте. Ове године биће на историјском максимуму, а највећи купци су земље Азије. Кина, Индија и југоисточна Азија имају удео од 75 одсто у глобалној потражњи за угљем, а само Кина удео од 56 одсто.
Бојан Станић из Привредне коморе Србије каже за РТС да Кина има 500 процената годишње стопе раста, а Индија 6,5, као и да се то мора поткрепити одређеним енергентима, укључујући и угаљ.
"Чињеница је да је тамо највећа концентрација индустријске активности, али и становништва, обе земље имају заједно око 2,8 милијарде становника. Кина је значајно одмакла у примени обновљивих извора енергије, имајући у виду што она има капацитет да се приближи чистијој енергији", рекао је Станић.
"Међутим, оно што је чињеница, угаљ једноставно губи на значају у релативном смислу, имајући у виду да се повећавају инсталирани капацитети енергетских система, који се базирају на обновљивим изворима“, кажее Станић.
Како напредују техника и технологија и како се повећава брига о квалитету живота, треба смањити употребу угља, указао је Станић.
Нестабилност на енергетском тржишту
Међутим, због нестабилности на енергетском тржишту и како се не може тако лако доћи до природног гаса, земље се, каже Станић, одлучују да обнове капацитете који су засновани на термоелектранама који користе угаљ.
Румунија је, наводи, имала циљ да потпуно укине електране на лигнит до 2026. године, али се сада тај рок помера, тражи се дозвола од Европске комисије да се то продужи за одређени период, јер то раде и развијеније земље као Немачка.
"Они су, рецимо, значајно смањили потрошњу енергије која се производи из угља, међутим, имајући у виду да постоји нестабилност на тржишту енергената и да то доста зависи од климатских услова, онда они, једноставно, одлажу запечаћивање електрана које се базирају на лигниту", рекао је Станић.
Изнуђено решење
Оно што је чињеница, истиче Станић, лигнит ће у употреби значајно остати и уопште угаљ који се користи електранама до момента док не буде учвршћен ниво обновљивих извора енергије у систему енергетике на нивоу Европе и других делова света и док се не стабилизује ситуација са природним гасом.
То што неки поново активирају електране на угаљ уствари је изнуђено решење због кризе на тржишту енергената која је почела још у новембру 2021. године, као и због рата у Украјини када је значајан део руске нафте једноставно острањен из Европе, иако и даље наставља да долази, наводи Станић.
"И онда, самим тим, последица тога је и потражња за угљем. Али чињеница је, када погледате, проблем је, пре свега у нафти и природном гасу, а тек после имате последично угаљ", рекао је Станић.
Међутим, истиче, веома битно је каква ће бити зима. "У том смислу, ти, да кажемо, капацитети термоелектрана су и даље ту, присутни. Они се не користе у тој мери колико би можда било, али свакако постоји простор да се они искористе колико буде потребе", рекао је Станић.
Према његовим речима, термоелектране у Србији користе лигнит као погонско гориво.
"Оне су тако пројектоване и не можете било који угаљ ставити у погон, зато што лигнит има мању калоричност и самим тим ствара мању топлоту. Уколико бисмо, на пример, ставили мрки или камени угаљ могло би да дође до одређене хаварије", рекао је Станић.
"И оно што је битно истаћи када погледате генерално угаљ. Дакле, имате лигнит који је најмање калоричан, он је најмање и вредан у том свом смислу и зато се његова цена не формира на стандардизованим берзама. Цена угља генерално на међународном тржишту је око свог нивоа који је био у септембру 2021. године", каже Станић.
Коментари