Србија и ЕУ - између економских пројекција и неизвесног чланства

По номиналном БДП-у по становнику, Србија је 2014. године имала 5.190 евра, објавио је Еуростат. Десет година касније, Србија је стигла до 12.510 евра номиналног БДП-а по становнику. Иако је Брисел поставио 2030. годину као циљ за улазак Западног Балкана у Европску унију, све је извесније да ће у наредној деценији само Црна Гора и Албанија постати чланице. Србија остаје на европском путу, али без јасног датума, док економске прогнозе показују ограничен напредак, каже за РТС уредницa портала "Бизнис магазина" и "Економетра“ Радојка Николић.

Иако је Србија последњих десет година удвостручила економски учинак, и даље је на трећини европског просека.

"Ако гледамо куповну моћ, наш стандард је нешто бољи, око 40–50 одсто европског просека, јер су неки трошкови код нас нижи. Али и даље смо далеко од просека Уније", наводи економска аналитичарка Радојка Николић.

Чланство као економски замајац

Пример Бугарске и Румуније, које су 2007. године ушле у ЕУ, показује колико чланство убрзава раст. Србија и Бугарска су 2006. имале готово исти БДП по становнику – око 4.500 долара. Данас Бугарска има 17.500, а Србија 13.500 долара. Румунија је у истом периоду скочила на 20.000 долара.

"Чланство у ЕУ обезбеђује 2 одсто раста БДП-а годишње, јер државе добијају четири до пет одсто БДП-а кроз европске фондове", подсећа Николић.

Србија данас из претприступних фондова добија око 600 милиона евра годишње, док би као чланица имала неколико милијарди.

Политика без јасног одговора

Док Црна Гора и Албанија имају подршку Брисела за улазак у Унију до краја деценије, Србија се више не помиње у конкретним плановима.

"Јасно је да без великог проширења попут оног из 2004. године, Србија нема реалну шансу да уђе у ЕУ у наредном таласу", каже Николић.

Саговорница сматра да Србија мора да напусти модел ослањања на јефтину радну снагу и стране инвеститоре који долазе уз субвенције.

"Неопходан је јасан стратешки план развоја домаће привреде, уз борбу против корупције и лошег управљања. Тек тада ће грађани заиста осетити раст стандарда. Ми морамо да направимо стратешки план да нам се економија не своди на привлачење инвестиција заснован на јефтиној радној снази", сматра уредницa портала "Бизнис магазина" и "Економетра" радојка Николић.