Просечна плата у Србији још мало па 1.000 евра, али зараде у ЕУ и даље далеко

Србија је по висини просечне плате на Западном Балкану са 930 евра у самом врху, одмах иза Црне Горе која бележи просек од 1.016 евра. У поређењу с Европском унијом, разлика у приходима Србије и земаља из комшилука је огромна.

На нивоу целе Уније, просек је око 39.800 евра годишње, односно 3.000 евра месечно. Посматрано по појединачним земљама, распон се креће од готово 83.000 евра годишње у Луксембургу до нешто више од 15.000 евра у Бугарској.

Шест земаља има просек већи од 50.000 евра годишње плате. Од држава које су некад биле у Југославији, најбоље стоји Словенија, с око 35.000 евра годишње.

Иван Николић указује да се подаци Евростата односе на бруто, не на нето плате, што је истиче веома битно.

"Кад кажемо да ћемо ове године изаћи на хиљаду евра, то је хиљаду евра нето, много је више бруто. Једино је Црна Гора изнад нас, али то је зато што су имали значајну фискалну промену, односно доприносе које су везане за здравство су искључили практично из бруто плате. То је имало за ефекат веће нето плате, међутим, дошло је до потпуне девастације здравственог система, тако да није упоредиво", наглашава Николић. 

Додаје и да Србија има нето зараду идентичну с Бугарском, која је чланица ЕУ.

Да ли инфлација расте брже од зарада

Према подацима Републичког завода за статистику, просечна бруто плата за септембар је 150.947 динара, реалан раст је 10,5 одсто. Просечна нето плата износи 109.147 динара с реалним растом од 10,4 одсто, а медијална нето плата у истом месецу 85.267 динара.

Када је реч о зарадама у Србији, Београд је на првом месту са 135.332 динара, Војводина 104.435 динара, Јужна и Источна Србија 94.389 динара и Шумадија и Западна Србија 92.535 динара.

Летос је инфлација скочила на 4,9 одсто, што је изнад зацртаног оквира Народне банке од три процента плус минус 1,5 одсто. Од септембра се инфлација смирује, па се прошлог месеца свела на 2,8 процената.

Николић наглашава да је битно да је инфлација савладана на крају године, указујући на несвакидашњу праксу у трговини, да се зарачунавала огромна маржа. Држава је, каже, интервенисала, донела уредбу којом су марже лимитиране на 20 одсто и аутоматски се цена стабилизовала. Први пут након фебруара 2021. године забележена је дефлација у групи храна и безалкохолна пића.

Како раст од 10 одсто може да побољша стандард

Издаци за храну у Србији су 40 одсто, а у Словенији 20 одсто, у Црној Гори 30 одсто.

Николић објашњава да је то нешто што је наслеђено, последица тог нижег нивоа плата и с друге стране, јако скупе хране, високих цена, које су некако бујале претходних година.

"Уз постављање контроле најављени су и системски закони који ће то регулисати. Надам се да би крајем фебруара требало то да профункционише, када би уредба можда могла да се обустави с обзиром на то да је орочена на шест месеци, али видећемо. Можда ће бити настављена, али то је већ до процене носиоца економске политике", оцењује Николић.

Додаје да је пуно индикатора који указују да је дошло до пораста квалитета живота или стандарда шире посматрано.

НИС и други ризици

Председник Савета гувернера НБС истиче да је циљ да сустижемо Европу и да се, када је раст привреде бржи од њих, то и постиже. 

"И у овој години, упркос невероватним ризицима, лимитима, притисцима, унутрашњим спољним, имали смо, односно имаћемо раст ове године око два одсто", прецизирао је Николић.

Подсећа на лоше утицаје на пројекцију раста: лоша пољопривредна година, лоше сушно лето без падавина одразило се на електропривреду, пад производње струје, рат који је погодио Европу, еврозону у каналу.

"Грубо речено, али истинито, тражња ниска, наш извоз не расте оном динамиком коју смо планирали. У овој години смо планирали да имамо експанзију те нове производње која је покренута у Фијатовој фабрици аутомобила. Она расте, али не оном динамиком којом је било очекивано", каже Николић.

Посебно указује на проблем с НИС-ом током целе године који је ескалирао последњих месеци. У септембру је у просеку за 10 одсто била нижа производња у тој рафинеријској преради нафте, што се опет одразило на успоравање индустрије.

"Имали смо проблем с инфлацијом која је реално оборила и промет у трговини, који се опет одразио на бруто домаћи производ. Имали смо проблем са тим унутрашњим немирима, блокадама које су послале лошу слику у свету, па је и прилив страних туриста и уопште туристички промет био нижи за око пет одсто. Све то узето у обзир, добро је да је раст два одсто, то је двоструко брже него у ЕУ, тамо ће економија расти око један одсто", оцњењује председник Савета гувернера.

Уз све то додаје и долазак америчког председника Доналда Трампа са својом врло специфичном економском политиком, тим високим тарифама које се односе и на нас.

Да ли Србија може да очекује бољи стандард 2026. години

Николић истиче да Србија у нову годину улази са већом неизвесношћу која је пренета у вези са  НИС-ом. Међутим, нада се и да ће се тај проблем решити.

"Свакако морамо да растемо. Дакле, имаћемо бољу пољопривредну годину, готово извесно. Имаћемо бољу електропривреду, готово извесно. Индустрија расте онако како расте. Имамо сада већ потпуно јасну слику да ће трговина бити боља јер инфлација сада већ сведена на онај централни ниво, централну пројекцију", наводи Николић.

Напомиње да ће средњорочни инвестициони пројекат везан за Експо, добити кулминацију следеће године, који ће дати подстицај коначно и грађевинарству.

"Надам се да ћемо се вратити тим вишим стопама, макар око три или више посто, што би обезбедило убрзање и тог стандарда", закључује председник Савета гувернера НБС.