Србија ће од јесени имати најмодернији железнички депо у региону

Новоизграђена и модернизована Техничко-путничка станица Земун, један од најважнијих објеката новог Београдског железничког чвора, биће завршена, упркос изазовима - пандемије, закаснелим испорукама механизације и недостатку радне снаге, до краја септембра.

"Радови су почели у септембру 2019. године и предвиђено је проширење капацитета које `Србија Воз` има за одржавање возних средстава због тога што су у последњих десет година уложена велика средства у набавку нових возних средстава. Ово је инвестиција од 51 милион евра, поред постојећег објекта који има 14.000 квадрата, изграђено је још 18.000 квадрата објеката за одржавање, 18 километара нових колосека, заједно са електрифицираном контактном мрежом", истиче Машан Радојевић из "Србија воза".

Које ће услуге пружати модернизована станица

У најмодернијем депоу у региону с повећаним капацитетима радиће се одржавање возова, контролно- технички прегледи, поправке.

"Кроз техничко-путничку станицу ми пружамо тај основни предуслов где нема компромиса - то је безбедност. Међутим, тамо се возови такође и чисте и тај аспект хигијене воза такође је тамо. Техничко-путничка станица је најважнија и за тај аспект. Оно што се дешава када воз уђе у станицу када прима путнике то је све надоградња на ту основу коју треба да пружи Техничко-путничка станица Земун и остали депои по Србији", објашњава Иван Булајић, директор "Србија воза".

Анита Димоски из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре наводи да се кредитима Светске банке омогућава реконструкција и модернизација и других деопа на железничкој мрежи.

"Компанија која сад обавља јавни превоз путника, то је `Србија Воз`, ће радити и реконструкцију других депоа, али овај у Земуну је централни депо за 'Србија воз'", истиче Димоски.

Модерни комплекс простире се на 35 хектара земљишта између станица Земун и Земун поље, између левог и десног крака пруге према Новом Саду и представља нови Београдски железнички чвор, у који улазе три теретне станице – Макиш, Земун поље, Карабурма и путничке у Прокопу, Земуну, Новом Београду и Раковици, Техничко-путничка станица Кијево, ранжирна станица у Макишу и железничка обилазница око престонице.

"Сама чињеница да је саобраћај организован тако да највећи број возова полази из Београда значи да је депо који се налази у близини главне железничке станице `Центар` уједно и најважнији. Његова важност ће додатно бити увећана тако што убудуће све линије које полазе из Београда неће полазити из `Београд центра` него ће полазити из Депоа до прве станице у Земуну, а онда из Земуна кроз Нови Београд, станицу Прокоп, па све даље ка југу", објашњава Булајић.

Димоски наглашава да било да је модернизована или реконструисана железничка пруга, она мора проћи потврду или цертификацију европских институција да би могла да буде део железничке европске мреже.

"Ми се свакако и преко правних тековина и преко закона усклађујемо са начином функционисања железничког саобраћаја у Европи и ми чинимо једну велику железничку мрежу", истиче Димоски.

Стижу нови возови

Током 2022. године возом је у Немачкој превезено 132 милиона путника, у Словенији 14, у Србији око шест милиона, а унапређењем и модернизацијом пруга, како најављују из "Србија Воза", очекује се у наредним годинама више од 20 милиона путника.

Просечна старост возног парка "Србија Воза" је 35 година, али како најављују, та ситуација би требало да се промени. Најављена је куповина пет нових возова "Соко", а 18 нових Штадлерових електромоторних возова, већ почетком августа почињу да стижу у нашу земљу. Они ће се на пругама Србије наћи средином 2024. године.