Шта предлаже Фискални савет, а шта кажу министри о подршци угроженима

Синиша Мали је рекао истакао значај разговора с представницима Фискалног савета и истакао да су сви на истом задатку, а то је да они који су економски најугроженији добију адекватну помоћ и подршку.

Министар је казао да су надлежни у том министарству и у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања веома пажљиво прочитали све предлоге Фискалног савета.

Мали је истакао да је реч о веома важној теми, о којој треба да се разговара, због чега је и одржан веома конструктиван састанак са представницима Фискалног савета.

Фискални савет су представљали председник тог независног државног органа Павле Петровић и чланови Никола Алтипармаков и Бојан Димитријевић.

Тенденција смањења издвајања за децу у домену социјалне помоћи 

Министарка Кисић указала је да примена Регистра социјалних карата, почетак примене Закона о социјалном предузетништву, реформа Националне службе за запошљавање, која се очекује у наредном периоду, треба да допринесу побољшању положаја социјално најугроженијих категорија становништва и праведнијој расподели социјалних давања.

Кисићева је истакла и да постоји тенденција смањења издвајања за децу у домену социјалне помоћи, јер константно расту примања родитеља, додајући да се истовремено повећавају издвајања за децу по другим аспектима попут финансијске подршке приликом рођења детета или помоћи мајкама при куповини прве некретнине.

На састанку је било речи и о буџету за 2023. годину, повећању пензија и предстојећој посети делегације Међународног монетарног фонда Србији, саопштило је Министарство финансија.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков раније је рекао Танјугу да то тело предлаже реформу пореске и социјалне политике, као и да пореска реформа подразумева прерасподелу како би се боље заштитили угрожени слојеви становништва.

"Конкретно, 80 одсто домаћинстава би видело растерећење пореза, а само 15 до 20 одсто домаћинстава са највишим приходима би осетило скромно повећања од два одсто", рекао је Алтипармаков, образлажући Предлог мера социјалне и пореске политике за смањивање неједнакости Фискалног савета.

Када је реч о социјалној политици, Фискални савет предлаже да се издвајања за социјалну заштиту за најугроженије слојеве становништва повећају за 10 одсто у буџету за наредну годину, како би се што боље заштитили најугроженији, а пре свега деца и најстарији.

Фискални савет: Повећање расхода за социјалну заштиту 

Фискални савет предлаже повећање расхода за социјалну заштиту у износу око 0,2 до 0,3 одсто БДП-а, као и да се највећи део тог новца усмери на децу, то јест повећање износа дечијег додатка и броја обухваћене деце.

Сада око 250.000 деце прима дечији додатак, што је практично свако пето дете у Србији.

"Наш предлог је да се то повећа, да свако треће дете прима додатак, односно више 400.000 деце, као и да се износ дечијег додатка повећа за четвртину. И наравно, да се усклади редовно са инфлацијом која тренутно није мала у Србији, како би породице са децом биле што боље заштићене од почетка следеће године, јер очекујемо кризу у Европи и свету, а и у Србји ће ситуација бити доста неповољнија", казао је Алтипармаков.

Фискални савет процењује да постоје могућности и потреба да се повећају буџетска издвајања за социјалну заштиту за око 10 процената, као и да је оправдано да се у буџету за наредну годину издвоје додатна средства од 14 милијарди динара за програм дечијег додатка.

Фискални савет констатује и да су домаћиснтва у руралним подручјима натпросечно угрожена и посебно старији суграђани.

"Видели смо да је проблем то што они у великом броју случајева не могу да остварују право на новчану социјалну помоћ, иако су доходовно угрожени, зато што тренутни закон има сувише ригорозне критеријуме по питању имовине, па је то што је власништво над земљиштем ограничено на један хектар сувише рестриктивно. Наша препорука је да се то значајно повећа, на 10 хектара за које смо радили симулације, али могуће су и другачије алтернативе", навео је Алтипармаков.