Бег од рата, па финансијски шок у Србији - руске породице стрепе за уштеђевину у Алта банци
Велики број руских држављана, који су дом потражили у Србији, клијенти су Алта Банке. У њој им је било најлакше да отворе рачун. Сада се питају не само шта ће бити са њиховом уштеђевином, већ и каква им је будућност у Србији.
Новац у банци, живот на чекању. Обећавајући слоган – стабилна, сигурна, јака није испунио очекивања. А многи су уложили сву имовину.
Марија Станић рекла је да је њена мајка продала стан у Санкт Петербургу, који су имали као породица, и планирала да се пресели у Србију и купи некретнину.
"Мислила сам да је то нека шала, нисам прво поверовала да је то истина. Осећај беспомоћности, не можеш ништа да урадиш“, прича Станићева.
Ово није само прича о једној породици и изгубљеној финансијској сигурности. Многи руски држављани депоновали су новац у Алта банку, јер је ту, како кажу, било најлакше отворити рачун.
Адвокат Жељко Симић рекао је да, што се тиче конкретно његових клијената, они су добијали инструкције и смернице како најбоље да се уради процедура да би били корисници Алта банке.
Са дозволом боравка у Србији је око 55.000 руских држављана. Маријина породица само је једна од многих које сада стрепе за своју егзистенцију
"Њихови депозити у банкама, па и у Алта банци, су били између 60.000 - 70.000 до 250.000 - 300.000 евра. На светском нивоу нису некакви енормни износи. То је уштеђевина једне породице која има једно, двоје, троје деце и која је привремено дошла у неку државу да се склони од ратних дејстава. Без тога они су у великом проблему", рекао је Симић.
Руси су допринели српској економији
За четири године утростручио се број регистрованих фирми које су основали руски држављани. Сада их је више од 2.200 са око 10.000 запослених.
Бојан Станић из Привредне коморе Србије рекао је да пре свега треба имати у виду да су руски мигранти, који су дошли овде, али и избеглице су из Украјине, значајно допринели српској економији.
"Не само у погледу личне потрошње која је повећана, него са друге стране наравно и капацитету тих ИТ услуга и шире. Уколико се брзо реши, уколико се тај проблем премости у сарадњи са другим банкама свакако да то не би довело до угрожавања њихових бизниса овде. Али оно што је битно нагласити је да ти људи очекују подршку од државе имајући у виду да су се нашли заиста у једном положају који је био потпуно ван њихове контроле", рекао је Станић.
Марија Станић је истакла да је главно питање колико ће све да се чека.
"Да ли ће то да буде две, три, четири, десет година... Са овим новцем што ће да се врати, са тих осигураних 50.000 евра, реално овде у Србији може, али мало где, да се купи непокретност", рекла је Станићева.
Повраћај депозита већих од 50.000 евра, по свој прилици биће дуготрајан процес.
