Ко ће решити кризу "Апотека Београд" – од 123 објекта ради само 39, плате поново касне

Годинама уназад траје тешка криза у установи "Апотека Београд", која је некада бројала 123 објекта, док данас ради свега 39 апотека. Преосталих 267 запослених суочава се са новим кашњењем зарада од три месеца и потпуно неизвесним статусом установе уочи формирања нове Владе.

У емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", фармацеути Уна Перишић Радуловић и Јелена Боро детаљно су говориле о узроцима урушавања државног апотекарства, пропалим најавама концесија, значају фармацеутске службе за грађане, као и о разлозима због којих је упркос свему сачувано језгро запослених.

Тринаест година кризе и привидно изједначавање услова рада

Објашњавајући како је установа која је некада пословала са великим суфицитом дошла до блокаде рачуна и дна, фармацеут Јелена Боро истакла је да проблем на нивоу свих апотекарских установа у Србији траје већ 13 до 14 година, а кључни узрок види у неједнаким условима пословања између приватног и државног сектора.

"Основни узрок је што већ неких 13, 14 година уназад имамо на нивоу свих апотекарских установа у Србији проблем у пословању, заправо то је оно што смо већ више пута причали – проблем у привидном изједначавању услова рада приватног и државног сектора. Заправо је само државном сектору наметнута извесна обавеза централизованих јавних набавки, што вас практично спречава да тржишно послујете", објашњава.

Додала је да је приватни сектор пословао по слободним тржишним условима, док је државни функционисао по принципу јавних предузећа – иако то формално нису – уз константно очекивање да остварују профит.

Коментаришући концесију која је раније најављивана као крајње решење тадашње власти, Јелена Боро је подсетила да је Скупштина града крајем децембра прошле године донела информацију о концесији, али да после тога ништа није рађено по том питању, те да је то за запослене сада завршена прича.

Зашто су државне апотеке незамењиве за пацијенте

Фармацеут Уна Перишић Радуловић сматра да опстанак "Апотека Београд" представља незаобилазан стуб примарне здравствене заштите и јавног здравства.

"Важно је да останемо део јавног здравства, као део примарне здравствене заштите, зато што су фармацеути у јавним апотекама били делови здравствених тимова, у сарадњи са лекарима из домова здравља, за ту примарну здравствену заштиту јако битни. Најприступачнија примарна здравствена заштита сада је по апотекама приватним, где немамо фармацеуте у смени, где имамо преквалификоване техничаре, једноставно то није услуга која је за апотеку. Добра је за можда продају, али не и за пацијента који дође да се посаветује о озбиљним стварима", сматра Перишић Радуловићева.

Говорећи о опасности од потпуног нестанка државног апотекарства, Јелена Боро је истакла да би то приватном сектору дало монопол на тржишту.

"Ви добијате монопол на тржишту приватних апотека који у потпуности држе фармацеутску услугу и издавање лекова на рецепт. То значи да онај ко држи монопол одређује доступност здравствене заштите, одређује цене лекова, може да уцењује државу за маржу за лекове који се издају на рецепт, може да прави манипулације асортиманом који лекови ће доћи до пацијента. Тако да, лично за мене, а мислим и за већину мојих колега, у овом тренутку општи интерес да постоји државно апотекарство је постао наш лични интерес", поручује Јелена Боро.

Као пример директних последица одсуства државне мреже наведене су и сеоске и слабије насељене средине, у којима приватни сектор не отвара апотеке, јер им се финансијски не исплати.

Договор са државним врхом и празни објекти на терену

Говорећи о ранијим договорима и састанцима, подсећено је на разговоре са државним врхом крајем јула, након чега је од 18. септембра исплаћено 16 заосталих зарада. Ипак, Јелена Боро истиче да тиме нису решени суштински проблеми у пословању.

"То јесте наша исплаћена зарада, ја ту видим решење делимично једног проблема, али то је далеко од тога да је уопште такло наше пословање. Ви већ следећи месец немате од чега да зарадите. Значи, нама је било потребно системско решење које ће омогућити да ми у овим условима, до стицања неких нових околности за стабилније пословање, можемо нашу плату и да зарадимо. Нажалост, нама су апотеке и даље празне, ми средства за рад нисмо добили", наводи Боро.

Уна Перишић Радуловић је додала да објекти апотека у граду и даље изгледају тужно и празно, што код пацијената изазива сажаљење, али да су запослени остали у систему јер верују у очување институције.

Актуелна дешавања, синдикати и комуникација са градском влашћу

Коментаришући недавне састанке и захтеве појединих синдиката (попут синдиката "Опстанак") који су тражили оставку директора, Јелена Боро је, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", нагласила да највећи део запослених није био обавештен о тим захтевима, као и да смена руководства у тренутку блокираних рачуна не би донела никакав бенефит.

"У овом тренутку, нама је најбитније да ми морамо имати комуникацију са градском влашћу. Тренутно немамо формирану Владу. Ако смо до сада опстали као установа и 16 месеци могли да издржимо без плате, у покушају да сачувамо 'Апотеку Београд', ко год је могао да остане, заиста је остао. Оно што је нама сада битно, када смо дошли довде, јесте како да овај број запослених на неки начин задржимо, да не дође још до одлива кадра, јер ми немамо извесну информацију када ће 'Апотека Београд' бити тема на републичком или градском нивоу", наглашава Јелена Боро.

Наглашено је и да је Скупштини града и градском секретаријату небројено пута упућиван захтев за пријем – последњи пут званично 19. октобра – али да до данас није успостављен никакав званичан састанак са представницима града.

Упркос свему, преосталих 267 радника наставља борбу да у прелазном периоду сачува кадар и сачека коначно решење статуса ове здравствене установе.