Куга или нешто друго – Шеклер о мистериозној смрти у руској лабораторији

Вест о смрти запослене у руској лабораторији за истраживање куге отворила је бројна питања. Да ли је дошло до лабораторијског инцидента? Може ли се куга и данас ширити међу људима и колико је реална опасност од нове епидемије?

Стручњаци подсећају да куга није нестала, али да медицина данас има ефикасне антибиотике за њено лечење. Истовремено, о околностима овог случаја још нема довољно поузданих информација.

Примаријус доктор Бисерка Обрадовић истиче да куга данас не представља опасност какву је представљала у средњем веку, када је од ове болести само у Европи страдало више десетина милиона људи.

"Куга као црна смрт је један историјски појам који апсолутно не представља никакву опасност данас за глобално здравље", каже Обрадовићева.

Ипак, наглашава да болест није искорењена. Према подацима СЗО, од 2019. до 2025. године у свету је пријављено 3.860 случајева куге, од којих је 2.646 лабораторијски потврђено, уз 423 смртна исхода.

Случајеви су, како наводи, забележени у Демократској Републици Конго, Уганди, Кини, Монголији и Сједињеним Америчким Државама.

Шеклер: Није потврђено да је запослена у Русији умрла од куге

Вирусолог Миланко Шеклер упозорава да још нема довољно поузданих информација о узроку смрти запослене у руској лабораторији.

"У овом случају има везе са лабораторијом утолико што је радница, жена која ради у лабораторији, била први пацијент и жена која је, нажалост, умрла. Међутим, још увек званично није потврђено да је куга", истиче Шеклер.

Објашњава да лабораторијски радници приликом анализе узорака животињског порекла не могу увек да знају који се све микроорганизми налазе у материјалу који испитују.

"Ви трагате за нечим што је релативно безопасно и не преноси се на људе, на пример. Али ви не знате шта има у том узорку друго што може вас да зарази", објашњава Шеклер и додаје да су због тога најважније мере заштите.

Не искључује могућност да је узрок смрти у Русији био неки други микроорганизам.

"Пало ми је на памет да је можда нешто потпуно друго било узрок тога и да је можда у узорку било нешто сасвим, можда и непознато, а што је изазвало смрт те жене", каже Шеклер.

Истиче да су мере које су предузете у Русији оправдане, јер се у таквим ситуацијама мора поступати као да је реч о најопаснијем могућем узрочнику, све док се не утврде чињенице.

"Предузимате највиши степен контроле док се не уверите о чему се ради, да једноставно зауставите свако преношење па макар и не знали шта је у питању", наглашава Шеклер.

Како се куга преноси и који су први симптоми

Обрадовићева објашњава да је узрочник куге бактерија Yersinia pestis и да постоје три основна облика болести – бубонска, септикемијска и плућна куга.

Једино се плућна куга може преносити директно са човека на човека капљичним путем.

"Када се удахне бактерија Yersinia pestis, долази до наглог скока температуре, јаке грознице, а може доћи и до искашљавања крви и пенушавог садржаја", наводи Обрадовићева.

Наглашава да је код плућне куге изузетно важно брзо реаговати и започети лечење.

"Треба реаговати буквално у првих 18 до 24 сата од појаве првих симптома“, истиче докторка.

Према њеним речима, савремена медицина располаже ефикасним антибиотицима за лечење куге, међу којима су гентамицин, стрептомицин и доксициклин.

Ипак, подсећа да висока температура и грозница могу бити симптоми бројних других инфекција и да нема разлога да грађани сваку респираторну болест повезују са кугом.

"Стручњаци треба да раде свој посао, без стварања панике"

Говорећи о великој медијској пажњи коју је изазвао случај у Русији, Шеклер оцењује да на интересовање јавности утиче и земља у којој се одређени случај догодио.

Сматра да сличан догађај у некој другој држави не би нужно привукао исту пажњу медија.

"Да се десило ово у Украјини, не би било у медијима. Да се десило у Конгу или било којој другој афричкој земљи, такође сам сигуран да не би уопште била оваква медијска помама", каже Шеклер.

Истиче да је најважније омогућити стручњацима да испитају случај и утврде шта се заиста догодило.

"Треба да буду опрезни експерти и стручњаци који раде на обради оваквих узорака и треба државе да пусте своје стручне људе да раде свој посао и да међусобно сарађују. То је најважније", поручује Шеклер.

Хигијена и антибиотици променили борбу против куге

Обрадовићева наглашава да је, поред напретка медицине, побољшање хигијенских услова један од најважнијих разлога због којих куга данас не представља опасност као у прошлости.

"Не само да немамо кугe зато што имамо антибиотике, него зато што нам је јача хигијена", наводи докторка.

Подсећа да је контрола глодара и бува важна мера спречавања ширења болести.

Истиче и да не треба страховати од куге, већ да пре свега треба водити рачуна о хигијени.

"Плашите се вашег понашања, неодржавања вашег имунитета, ваше хигијене. То је битно", поручује Обрадовићева.

Шеклер је на крају разговора указао да би, уместо ширења страха од непотврђених случајева заразе, више пажње требало посветити предстојећој вакцинацији против сезонског грипа, посебно код старијих особа и хроничних болесника.