Читај ми!

Новчана накнада за незапослене: Ко има право, колико се прима и у ком року се подноси захтев

Престанак радног односа за многе грађане значи и питање да ли имају право на новчану накнаду за време незапослености и под којим условима могу да је остваре.

Снежана Колаковић из Националне службе за запошљавање гостовала је у програму Радио Београда 1 и објаснила ко може да рачуна на ову накнаду, колико стажа је потребно, на који начин се одређује висина примања и шта треба урадити одмах након што радни однос престане.

Новчана накнада за време незапослености представља право из осигурања за случај незапослености, а остварују је лица која су остала без посла након престанка радног односа или престанка неког другог облика осигурања.

То се, како је објаснила Снежана Колаковић, односи и на предузетнике и власнике предузећа, уколико су се осигуравали одређени временски период. Право се остварује под условима и на начин предвиђен Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености.

Један од основних услова за остваривање права јесте дужина стажа. Потребно је 12 месеци непрекидног стажа, с тим што се прекиди краћи од 30 дана не рачунају. Уколико су прекиди дужи од 30 дана, неопходно је да се скупи 12 месеци стажа у последњих 18 месеци.

Како је истакла гошћа емисије "Јутро је“ Радио Београда 1, овај услов мора да испуни свако ко долази на новчану накнаду – чак и неко ко има 39 година стажа, уколико не испуњава тај основни критеријум, не може да уђе у коришћење права.

Разлог престанка радног односа

Други кључни услов односи се на разлог престанка радног односа. Немају сви право на новчану накнаду, јер, како је објаснила, нема довољно средстава да се покрију сви случајеви престанка радног односа или осигурања. Ако радни однос или осигурање престаје нечијом вољом или кривицом – на пример, ако запослени сам да отказ – право се неће остварити.

С друге стране, право се остварује у препознатљивим случајевима као што су технолошки вишак, истек рада на одређено време, престанак привремених и повремених послова, пренос оснивачких права, ликвидациони или стечајни поступак, премештај брачног друга по посебним прописима, прописи који се односе на војску и полицију, као и у изузетним случајевима престанка рада у иностранству, уколико је то предвиђено међудржавним споразумом.

Када је реч о року за пријаву, поступак је јасан. Први корак је пријава на евиденцију незапослених према месту пребивалишта, у надлежној филијали, служби или испостави Националне службе за запошљавање.

Захтев за новчану накнаду подноси се у року од 30 дана од дана престанка радног односа или осигурања, а о њему се одлучује искључиво на основу личног захтева странке. Рок за решавање је од 30 до 60 дана, зависно од тога да ли је потребно водити одређени доказни поступак. Како је нагласила Колаковићева, што се пре поднесе захтев, пре се добија решење.

Дужина трајања накнаде зависи од дужине стажа

Ко има од једне до пет година стажа може да оствари накнаду у трајању од три месеца, од пет до петнаест година шест месеци, од петнаест до двадесет пет година девет месеци, а преко двадесет пет година дванаест месеци.

Постоји и један изузетак – ако некоме до пензије недостаје до две године, Национална служба проверава у пензијском фонду да ли ће то лице у наредне две године остварити право на пензију. Ако се одговарајућом потврдом утврди да је тако, признаје се накнада у трајању до 24 месеца, с тим да се прекида чим се испуни услов за пензију. Такође, уколико је неко већ користио накнаду, стаж који је пре тога остварен неће се поново узети у обзир.

Висина новчане накнаде утврђена је законом као минимални и максимални износ и усклађује се сваког јануара. Накнада је бруто категорија, што значи да у себи садржи два доприноса – за пензијско и здравствено осигурање – па се и у решењима исказује као износ који укључује те доприносе.

Минимална накнада креће се око 33.000 динара бруто, односно око 22.000 динара нето, док је максимална накнада око 78.000 динара бруто, односно око 51.000 до 52.000 динара нето.

Висина зависи од укупног збира зарада у последњих 12 месеци, који се ставља у однос са просечном зарадом по запосленом у Републици из претходне године – за 2025. тај износ бруто био је 1.800.000 динара. За максималну накнаду потребан је збир зарада преко 3,5 милиона динара на годишњем нивоу, због чега, нажалост, највећи број корисника прима ниже износе накнаде.

Процедура подношења захтева

Последњих година је процедура подношења захтева значајно олакшана. Након пријаве на евиденцију незапослених, врши се провера у Централном регистру обавезног социјалног осигурања да ли је лице одјављено с осигурања, а затим се странка упућује код сарадника који врши комплетан унос података директно у информациони систем Националне службе.

Потребно је понети акт о престанку радног односа, док послодавци, предузетници и оснивачи предузећа треба да учине доступним матични број свог предузећа. Национална служба затим врши увид у АПР за потребне податке и преузима податке из ЦРОСО базе. Странка практично не мора да донесе ништа, осим у ситуацијама када Национална служба не располаже тим подацима – на пример, ако је неко радио у иностранству.

Право на новчану накнаду може да престане из више разлога. Када се корисник запосли, отвори своју фирму, започне предузетничку делатност, ступи на функцију која укључује осигурање или се запосли на привремено-повременим пословима, право престаје. Исто важи и када корисник испуни услов за старосну, превремену, инвалидску или породичну пензију.

Поред тога, закон предвиђа и одређене обавезе корисника – да се уредно јавља, активно тражи посао, јави послодавцу коме је упућен, не одбија запослење и не одбија мере из индивидуалног плана запошљавања. У случају непоштовања ових обавеза, лице може бити брисано са евиденције, а последично престаје и накнада, јер све што је везано за незапослено лице почива на статусу незапосленог и пријави на евиденцији.

На крају разговора за јутарњи програм Радио Београда 1, Снежана Колаковић, са 30 година радног искуства у Националној служби за запошљавање, упутила је савет грађанима: "Распитајте се пре него што ћете остати без посла. Немојте доћи под тим стресом да ли сте све сада добро урадили, да ли имате све потребно од документације. Распитајте се, помоћи ћемо вам уколико ваш послодавац има неку недоумицу. Дођите и пожурите када останете без посла, имате рок од 30 дана, али дођите да што пре узмемо захтев, да уђете у поступак и да што пре добијете решење.“

Исплата може да крене већ сутрадан по добијању решења, јер жалба која се може изјавити не задржава исплату тог решења.

четвртак, 24. септембар 2026.
18° C