Како су занати победили чак и ИТ сектор – зашто су то занимања будућности

Јеленa Јевтовић из Уније послодаваца Србије каже за РТС да на тржишту рада највише недостају занатска занимања.

“Углавном у сектору грађевине, мада не можемо се само на тај сектор фокусирати пошто имамо и електричаре и водоинсталатере. Онда имамо сектор саобраћаја, доста возача недостаје”, поручује Јевтовићева.

Када је реч о ИТ сектору, каже да недостатак радника није више толико изражен, односно да недостаје одређених кадрова, као и да се сада траже сложенија знања, не основни ИТ курсеви.

“У сваком случају, занати, све што спада у занате, су нешто што баш јако дуго недостаје и недостајаће”, поручује Јевтовићева.

Наводи да је ситуација на тржишту таква да ко има знање и вештине у таквој је ситуацији да може да бира посао.

Турински: Занати се из годину у годину све више траже

Милош Турински из Инфостуда напомиње да имамо два поларитета – са једне стране имамо занатлије, а са друге имамо ИТ сектор.

“У последњих десет година превагнуо је тај услужни сектор где спадају и занатлије и где су квалификована занимања. И то је оно што нам недостаје у великој и значајној мери. То је највећи дефицит”, додаје Турински.

Указује да се занати из године у годину све више траже.

“Послова се све више и више отвара, а са друге стране ми не имамо довољно кадрова. И онда иде цела она прича коју причамо већ годинама о том великом увозу страних радника, да нам донекле бар попуњавају те све слободне и отворене позиције”, наводи Турински.

"Нема кризе, ИТ сектор је сазрео"

Говорећи о ИТ сектору, каже да је крајем 2022. године дошло до оптимизације рада.

“Негде је тај балон који је до те године био пренадуван, где су компаније узимале кадрове и са факултета и са курсева и где се јако лако запошљавало, али тада је дошло до економске кризе, опао је број пројеката, новац је био у паду и заправо је морало да дође до оптимизације кадрова”, додао је Турсински.

Ипак, сматра да није реч о кризи у ИТ сектору, него да је сазрео.

“Више нема тог брзог запошљавања после кратког курса од месец, два, три. Тржиште сада тражи оно што је чињеница – тражи дубље знање, тражи искуство и тражи специјализацију. Јесте да је улазак знатно тежи, али и даље за добре стручњаке има много простора”, додаје Турински.

Наводи да је 15 одсто мање огласа за ИТ послове него што је ту било 2024. године, као и да је највећи пад на јуниорским позицијама.

Каже да се до 2022. године нудило све и шаком и капом и да су сви који малтене упишу курс одмах добијали посао у ИТ сектору.

“Уписивао је свако и ко воли ИТ и ко је само видео добру прилику за добру зараду. Тржиште је и навикло све те људе да ће много лако доћи до посла и да ће имати сигурну и стабилну зараду. Међутим, сада се то све променило и много је теже и треба много више улагања и знања и искуства да имате и да се заиста трудите, а притом и да волите тај посао којим желите да се бавите”, додаје Турински.

На питање колико је онда у овом тренутку ИТ сектор добра опција за младе који тек треба да изаберу своје занимање, Јевтовићева каже да свакако јесте.

“Генерално гледано, долазимо до тога да зависи шта ко жели. Пазите, ја не могу да будем балерина, иако бих желела. Гледаш своје афинитете личне, а са друге стране гледаш на неке реалне околности да ли си за то или ниси. Али, свакако, мислим да треба да ослушкују тржиште. Да посматрају, односно да читају анализе озбиљних истраживања, где могу уствари да нађу негде своје место под сунцем у зависности од тога шта желе”, напомиње Јевтовићева.

Додаје и да ИТ не може бити лош избор, али да су сада нека друга занимања можда боља опција у смислу зараде и осталих ствари.

Шта изабрати ако желимо да мењамо посао

Говорећи о томе шта би саветовао некоме ко данас има 30 или 40 година и размишља о промени каријере, Турински каже да тржиште сада изискује траже комбинацију.

“То је комбинација да имате и техничко знање и искуство и добра опција су свакако техничка занимања, логистика, сервиси, наравно дигиталне вештине, то не можемо да оспоримо никако, али дигиталне вештине повезане са постојећим искуством. Уколико желе да промене каријеру, постоје опције, али захтевају заиста план, стрпљење, али и додатно учење”, додаје Турински.

Генрације су одрастале са ставом да је факултет једини пут ка некој сигурности и успеху, а да су занати знак неуспеха.

“Ми смо тако генерално учени генерацијама уназад и то доста дуго да треба да уписујемо високе школе да не би остали без посла, а онда нас тржиште демантује у последњих десет година сигурно, где много боље пролазе људи који имају одређене квалификације и средњу стручну школу”, поручује Турински.

Наводи и да је проблем што млади нису били довољно заинтересовани за уписивање стручне школе. То се полако мења и постоји већа потражња за занатским занимањима, додаје Турински.

Србија нема закон о занатству

Јевтовићева напомиње и да смо ми једина земља у региону која нема закон о занатству.

“Не постоји довољна промоција тих занимања. Мислим да би требало да се прецизније тој деци објасни које су предности и да то није две године ћеш имати добру плату, него ћеш имати и имати. Мислим, то су занимања будућности. Друга страна, што се закона тиче, када би био усвојен, као што није, дефинисао би статус занатлије, јер они се сада у АПР-у региструју као предузетници, али имају тотално другачији систем рада”, поручује Јевтовићева.

Поред тога, каже да су то ретка занимања која неће моћи да замени вештачка интелигенција.

“Не можемо направити вештачку интелигенцију да окречи кућу или томе слично. Када ти нешто знаш рукама, кад имаш неки занат, некако сигурније се човек осећа”, закључује Јевтовићева.