Међународни дан особа са инвалидитетом – стотине хиљада људи пред баријерама које многи не примећују

Да би подигла новац, Бранки Пећанац су у банци тражили да поведе сведока који би потврдио њен идентитет.

"Захтеван је потпис мог пратиоца и то у два наврата, а приликом подизања новца, интересантна ситуација у истој банци, захтевано је присуство два сведока. То делује не само непријатно, него омаловажавајуће, јер се слепе особе третирају као пословно неспособне особе", објаснила је Пећанац.

Одлазак у банку са "трећим лицем"

Бранка је банку тужила и добила на суду. Из Народне банке Србије кажу да су банке дужне да особи која не може својеручно да се потпише, омогуће коришћење печата за слепе.

Такође, не предвиђају обавезу да банке траже присуство "треће особе" приликом обављања банкарских услуга. Упутили су и препоруке.

Виши саветник за правна питања Народне банке Србије Ивана Терзић Даниловић каже да је у препоруци јасно истакнуто да су банке дужне да омогуће да слепе и слабовиде особе самостално закључују банкарске уговоре.

"Треба да им се пружи одређена слобода избора, могућност сачињавања тонског или аудио визуелног записа који би садржао текст тог платног налога или текст уговора", рекла је Терзић Даниловић.

Баријере на путу до права

Постоје и други проблеми, од архитектонских баријера до остваривања права из области социјалне и здравствене заштите, образовања. Проблеми и када траже посао.

Иванка Јовановић из Националне организације особа са инвалидитетом наводи да је потребно унапређивати образовну структуру, јер је то први услов да особа буде запошљива категорија и конкурентни на тржишту.

"Они који не могу да се запосле на отвореном тржишту, као што су особе са тежим облицима интелектуалног инвалидитета морали би да имају могућност да буду ангажовани у већем проценту у заштитним радионицама или у радним центрима који у нашој земљи нису у довољној мери заживели", објаснила је Јовановићева.

Подршка за родитеље деце са сметњама у развоју

Проблеми с којима се суочавају особе с инвалидитетом, погађају и њихове породице. Родитељи деце са сметњама у развоју, кажу, имају много брига, а мало подршке.

Ана Кнежевић из Удружења родитеља деце са посебним потребама каже да је велики проблем финансијске природе, зато што многи родитељи, или нису били запослени, или су били приморани да оставе посао због тога што морају да воде рачуна о деци.

"Ми не можемо да радимо, да добијемо право на то да имамо неке доприносе, остваримо пензију и имамо плаћену ту негу за дете", истакла је Кнежевићева.

Зато би, кажу, значило да коначно добију статус родитељ-неговатељ, који би им донео новчану накнаду из области радних односа.

То им за наредну годину обећава ресорна министарка, уз оснивање Централног регистра особа са инвалидитетом који ће, каже, бити добра основа да те особе остваре своја права.