Девојчицу мучили вршњаци, гасили цигарете по кожи - систем без одговора, трауме остају

Слично злостављање од исте деце, девојчица је доживела и у априлу. Овога пута лекари су констатовали хематоме, опекотине и посекотине. Отац девојчице каже да ожиљци зацељују, али не и траума коју је његова ћерка преживела.

"То је десетине ожиљака од гашења цигара. Прво су је ударили боксером у главу, а после су је четири сата мучили. Надам се да ће родитељи да утичу на своју децу, јер ово је ескалирало до неких граница, што ја не могу да појмим", прича отац девојчице.

А граница за кривичну одговорност стиче се са четрнаест година. Међутим, и тада су казне знатно блаже него после пунолетства. Изричу се само васпитне мере.

Тужилаштву је од почетка године пријављено 69 случајева малолетничког вршњачког насиља, скоро половина због наношења тешких телесних повреда.

"Коју ће кривичну санкцију тужилаштво предложити суду зависи од личних и породичних прилика малолетног учиниоца и тежине кривичног дела. Тужилаштво најчешће предлаже појачан надзор родитеља, појачан надзор органа старатељства, васпитно-поправни дом, оспособљавање за занимање које одговара његовим способностима", саопштило је Више јавно тужилаштво у Београду.

Међутим, упућени кажу да те мере нису увек ефикасне, јер се дешава да деца позната по насилничком понашању настављају да буду агресивна.

 "Овде фокус по мом мишљењу има систем социјалне заштите, систем образовања, и ја бих рекла здравствени систем. Свесни смо чињенице да су деца на мрежама, то је постао њихов реалан живот, а када изађу у реалан живот немају нешто што се зову социјалне вештине", каже Ивана Стевановићса  Института за криминолошка истраживања.

Из Суда истичу да је кључна боља сарадња свих у систему од школе, родитеља до социјалних установа. Недостају, кажу, и обучене особе које ће пратити понашање насилног детета након изречених мера.

"Потребно нам је да сви актери буду довољно обучени, али заиста обучени да раде у најбољем интересу детета. Када цело друштво одреагује, било која мера може имати неког ефекта. До тада, ако имате отпор родитеља, или имате незаинтересованост или чак повлађивање у том смислу, ниједна мера коју суд изрекне није довољна", каже Милица Милић, судија одељење за малолетнике.

Нада Станков, школски психолог у ОШ "Јован Стерија Поповић", каже родитељи треба да контролишу са ким се дете дружи, где излази и до када излази.

"Нажалост, због преоптерећености родитеља често они то не испрате, а исто тако ни деца немају довољно поверења у родитеље, па се често дешава да то што су претрпела насиље или што су учинила насиље не пријаве родитељима", каже Нада Станков.

Неке земље донекле су решиле проблем вршњачког насиља увођењем обавезе за родитеље да са дететом посећују психолога. Колико је то тежак посао, сведочи Норвешка. За школе без насиља било им је потребно више од 15 година.