Бег из Ирака – Ивана возила 3.000 километара до Београда: Човек порасте кад се сретне са страхом

Београђанка Ивана Васић је бежећи од рата на Блиском истоку возила 3.000 километара и за три дана из Ирака колима стигла у Београд. Кад су aвиони летели изнад моје зграде одлучила сам да одем, каже Васићева и додаје да је све подсетило на искуство из 1999. и бомбардовања Србије. Пси су ми чували страх током пута ка Београду, они су увек ту да ме подрже, каже фитнес тренер.

Бег из Ирака – Ивана возила 3.000 километара до Београда: Човек порасте кад се сретне са страхом Бег из Ирака – Ивана возила 3.000 километара до Београда: Човек порасте кад се сретне са страхом

Ивана Васић већ осам година живи и ради у Ербилу - главном граду ирачког Курдистана који се налази на северу земље. То погранично подручје је последњих година често погођено нападима и тензијама.

Управо због погоршања те безбедносне ситуације и страха за сопствени живот кренула је сама са два пса на путовање ка Београду.

Фитнес тренер Ивана Васић рекла је за РТС да се чује са клијентима који живе у Ираку и да се стање мало погоршало од тренутка када је отишла из Ирака.

"Клијенти ми пишу да пројектили падају по зградама, није безбедно. Док сам била тамо чула сам звуке авиона изнад своје зграде, то ме тригеровало да кренем ка Београду", рекла је Васићева.

Према њеним речима, у Ираку нема система обавештавања грађана шта ће бити гађано и не зна се кад ће да гађају, тако да последњих дана није излазила из стана, нити се дружила са пријатељима у кафићима.   

Ивана Васић је испричала да се и раније дешавало да гађају аеродром, али се некако знало да ће бити гађан. Истакла је да је она као и многи странци у Ербилу живела у околини аеродрома, али да без обзира на повремена гађања никад до сада није осетила да треба да оде одатле.

"Сада је била велика разлика. Подсетило ме на искуство из 1999. Живим сама са две куце", каже Васићева и истиче да су странци били много уплашенији од локалног становништва.

"Локално становништво није било уплашено, питали су ме зашто идеш. Ја сам одговарала падају бомбе. Они кажу то је нормално, падају бомбе поред тебе, неће тебе да погоде", напоменула је фитнес тренер.

Живот и изазови у Ираку

Како је рекла, пре осам година у Ербилу је отворена етно теретана и осам Срба је отишло тамо да живи и ради, међутим, за време короне сви сем ње и још једне девојке су се вратили у Србију. 

"Изгубила сам посао и остала у непознатом граду. Живела сам са арапском породицом па нисам морала да плаћам стан", каже Васићева.

Према њеним речима, сам град Ербил је најстарији град на свету и веома је леп за живот.

"Мој отац је рекао кад је био код мене да је енергија града посебна. Миран је и породичан град, лепо се зарађује. Једна српска породица са троје деце живи тамо. Они су тренутно у Србији, али ако се смири ситуација и они ће се вратити", каже саговорница РТС-а. 

Страх и повратак у Београд

Ивана је описала како се осећала кад је напустила град и док је возила ка Београду.

"Остављам осам година иза себе, остављам људе са којима сам као породица и сада крећем у нови живот. Волела бих нешто из прошлости да задржим", каже Васићева и истиче да су јој пси "држали страх" док је возила по 1.000 километра дневно.

Како је рекла, пролазила је поред границе Ирак-Сирија-Турска, баш у дану кад су рекли да ће да гађају тај део

"Доста су ми помагали људи током пута када виде да имам српски пасош, а возим ирачке таблице. Питају ме шта ћу ту и помагали су ми", каже Васићева и додаје да је посебно осећала страх током ноћи.

Према њеним речима, кад је изашла из Ирака осетила се сигурном.

"Имам себе и бирам да будем безбедна. Човек кад се сусретне са страхом порасте. Много сам порасла после овог. Мислим да ће бити наставак приче, дошла сам њиховим колима, не могу овде да их продам, морам да одем да бар раздужим стан", објаснила је Васићева.

Напоменула је да и даље ради онлајн и да је у контакту са клијентима из Ирака. Једна од њих јој је јутрос баш рекла да су гађали поред њене куће и да се много уплашила.

среда, 18. март 2026.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом