Данијел Апостоловић: Верујем да до краја јуна можемо да будемо технички спремни за отварање Кластера 2

Отварање Кластера 2 за Србију би значило корак ближе правилима по којима функционише јединствено европско тржиште. А управо од тога, оцењују и у Бриселу и у Београду, зависи колико брзо ће домаћа привреда моћи да користи предности које европске интеграције већ данас доносе.

Као једну од главних препрека за Србију Данијел Апостоловић види у томе како деблокирати процес и коначно отворити пре свега Кластер 3.

"Верујем да до краја јуна можемо да будемо технички спремни за отварање Кластера 2. Кључна ствар је да усвојимо закон о контроли државне помоћи, а у процедури је и закон о слободним зонама", рекао је Апостоловић.

Привреда користи од европског тржишта већ осећа, али циљ Брисела и земаља кандидата је да те користи постану још видљивије и пре самог чланства. Зато се све више говори о постепеном укључивању кандидата у поједине европске политике и механизме - од енергетике и транспорта до дигиталног тржишта и платног промета.

Међутим, иза великих економских бројки крију се и проблеми са којима се компаније свакодневно суочавају. Један од њих погађа транспортну индустрију.

Професионални возачи како из Србије тако и из региона Западног Балкана  могу провести највише 90 дана у периоду од 190 унутар Шенген зоне, а након уласка Хрватске, Румуније и Бугарске у тај простор, додатно се отежава пословање превозника.

"Дугорочно ми решење видимо кроз усвајање визне стратегије ЕУ, али то је нешто што је на дугом штапу. Покушавамо сад са ЕК и државама чланицама да то решимо краткорочно. Хрватска је, рецимо већ усвојила измене и допуне закона о странцима. Верујем и да ћемо са другим државама чланицама моћи билатерално да разговарамо. Ја разумем велики су губици за привреду, то је и разлог што смо ми и још пре две године покренули ово питање", рекао је Апостоловић. 

Док се за поједине препреке траже практична решења, Србија паралелно покушава да убрза реформе које су важне за даље приближавање европском тржишту. Неминовно, највећи део страних инвестиција долази управо из земаља чланица, а европско тржиште годинама је главно одредиште домаћег извоза. Због тога се евроинтеграције све чешће посматрају не само као политички, већ пре свега као економски процес.

"Србија је земља која има огроман економски потенцијал и већ је дубоко интегрисана у Европску унију. Европске компаније у Србији запошљавају десетине хиљада људи, значајно доприносе извозу, иновацијама и пореским приходима и помажу у увођењу европских стандарда у свакодневну пословну праксу. Србија је такође, на импресиван начин, одржала макроекономску стабилност у веома изазовним глобалним околностима и наставља да привлачи инвестиције", рекао је Андреас фон Бекерат, шеф Делегације ЕУ у Србији.

Подршку да Србија што пре добије приступ јединственом тржишту, пружила је и Америчка привредна комора у Србији. Самим тим, очекују и напредак у приступању Унији.