Кафа све скупља, да ли ће нам шољица омиљеног напитка постати луксуз

Кафа, напитак без којег многи не могу да почну дан, последњих недеља поново је тема грађана који се чуде колико је поскупела, али и економиста који прате дешавања на тржишту. Шољица кафе могла би ускоро да буде прави мали луксуз.

Јер, цена кафе арабика је на берзи у Њујорку порасла на двомесечни максимум након што су били мразеви у Бразилу, па ће род бити мањи од очекиваног.

Професор Економског факултета у Београду Вељко Мијушковић наводи да је поскупљење кафе резултат комбинације више глобалних фактора, као што су  климатске промене које погађају производњу, раст потражње широм света, проблеми у ланцима снабдевања, трговинска ограничења, промене на берзи, спекулације на тржишту.

Тренутни тренд није повољан и може се очекивати раст цене у наредним месецима.

“Остаје да се види шта ће се дешавати са неповољним климатским факторима. Уколико се они примире и залихе робе на глобалном нивоу стабилизују, можемо очекивати стабилизацију цене, али је мало вероватно да ће она пасти“, рекао је Мијушковић.

Навео је да се код нас ефекти свега овога осетити касније.

"Постоји одређени одложени ефекат, у зависности од тога колико је робе већ присутно од стране увозника и такозваних ростера, оних који пеку, односно прже“, рекао је Мијушковић.

Уредник портала Академија кафе Бојан Ђорђевић рекао је да кафа код нас поскупела, али не толико колико на светском тржишту, али довољно да се осети да имамо велике проблеме.

Ђорђевић: Кинези нам "отели" кафу

“И даље ми је велики проблем што је кафа акцизна роба, а налази се у потрошачкој корпи. То нема везе једно с другим. Волео бих да ми неко објасни зашто је то тако, а ако не, онда бар да се скине акциза са кафе како би она била нешто јефтинија”, каже Ђорђевић.

Рекао је да Кина увози енормне количине кафе и да су "Кинези отели кафу", те очекује да ће кафа у једном тренутку постати луксуз.  

"У неким локалима шољица еспреса већ кошта 370 динара и то је мало безобразно, мислим да није реално, јер није кафа баш толико поскупела", рекао је Ђорђевић.

Указао је да ће људи наставити да пију кафу и да ће се трудити да пију добру кафу, али да то више неће бити уобичајено "кафенисање", већ само једна кафа.

Професор Мијушковић је објаснио да је кафа листирана у оквиру потрошачке корпе зато што се сматра делом свакодневне потрошње.

"Држава је мудро одредила категорије за акцизе, почевши од цигарета и кафе, јер су то производи са сигурним прометом и великим обимом, што омогућава убирање прихода", рекао је Мијушковић.

Србија кафу увози из Бразила и Вијетнама

Према Ђорђевићевим речима, Србија највише увози кафу из Вијетнама и Бразила, који такође имају проблема са извозом.

То су, како каже, превелики произвођачи, који су некако успевали да балансирају са ценом.

"Већина светске кафе производи се у Бразилу. У Вијетнаму се производи кафа сумњивог квалитета, углавном робуста, која није врхунског квалитета, али је потребна за прављење мешавина”, рекао је Ђорђевић.

“До сада су велики произвођачи успевали да на различите начине спрече велики раст цена, али сада мислим да више немају простора за то. Највећи удар ће поново осетити мали произвођачи који имају велике трошкове, што доводи до затварања пржионица које су производиле суперквалитетну кафу и проблема угоститељских објеката са клијентелом, због чега мислим да ово није најбоље време за кафу", рекао је Ђорђевић.

Нови прописи Европске уније, који ступају на снагу 30. децембра 2025. године, донеће са собом и нове цене за многе друге производе.

Осим кафе, уредба обухвата и какао, палмино уље, соју, говеђе месо, дрво и каучук.