Од челика и барута до програмског кода – вештачка интелигенција осваја и војну индустрију

Војна индустрија вековима је била покретач технолошких иновација, док данас ритам све више диктирају инжењери из Силицијумске долине и стартап лабораторија широм света. Од аутономних дронова и дигиталних командних центара до алгоритама који предвиђају претње брже него што човек може и да помисли – употреба вештачке интелигенције свакодневница је у армијама широм света. Војска САД отвара врата цивилним ИТ стручњацима, а сличне процесе покрећу и друге силе. Европска унија кроз Фонд за одбрану подстиче сарадњу државних компанија, истраживача и стартапова на развоју иновација за одбрану.

Јачање система одбране све више постаје питање програмског кода, а не само челика и барута. То је главни разлог зашто су Шајам Санкар, Ендру Босворт, Кевин Вајл и Боб Мегру – имена која одзвањају ходницима Силицијумске долине као творци најмоћнијих алгоритама и платформи данашњице – постали и потпуковници у резерви америчке војске.

Људи који су изнутра градили Гугл и Фејсбук биће део Одреда 201, створеног да споји комерцијалну технологију и војну моћ.

Улагања у војну индустрију и вештачку интелигенцију представљају стратешки приоритет и за Америку и за Европу, али с различитим моделима и интензитетом.

Од укупног војног буџета за 2025. САД 3 одсто улажу у развој аутономних система вештачке интелигенције. Најзначајнији пројекат је АЛФА1, који треба да имплементира ВИ у систем командовања и руковођења Пентагона.

Са друге стране Атлантика, ЕУ убрзано покушава да надокнади заостатак за САД и Кином.

Војсци помаже цивилни сектор. Планирано је улагање од 200 милијарди евра за развој система вештачке интелигенције. Примарни пројекти за европске армије су аутоматска анализа сателитских и дрон снимака и великих база података.

Европа приморана да убрза темпо развоја

Већ сада је јасно да Европа мора убрзати темпо развоја ако жели да остане конкурентна и технолошки независна.

Једна од последњих инвестиција Уније је систем заснован на вештачкој интелигенцији који треба да унапреди ситуациону свест пилота у борби на авиону "Eurofighter Typhoon".

"Систем израчунава сваку могућу ракету или оружје које непријатељ може испалити на вас и све то прати. Израчунава и границу до које пилот може летети у сваком правцу, а да га ниједна од могућих непријатељских ракета не обори", објашњава Микаел Грев, директор компаније "Авионик", уједно и бивши пилот шведског ратног ваздухопловства.

Војска је кроз историју била покретач технолошког напретка – од развоја интернета и ГПС-а до млазних мотора и сателита. Међутим, иновације које мењају свет све чешће настају далеко од униформе и касарне.

"Многе војске, па и америчка, више не могу да се помире са тим да је заправо цивилни сектор бржи, флексибилнији, даје нове идеје, а то није природно војној структури – да ујутру дођете са новом идејом. Наравно да ће сви по вертикали изнад вас да се намрште и питају вас: ‘Каква нова идеја? Шта нам је до сада недостајало?’", наводи војни аналитичар Александар Радић.

Улога ИТ стручњака пре свега саветодавна

Стручњак за информациону безбедност Стефан Јанчић напомиње да ће цивилни ИТ стручњаци бити пре свега у резервном саставу, тако да ће и њихова улога бити пре свега саветодавна у самој имплементацији вештачке интелигенције у све сегменте војске САД.

"С друге стране, можете видети да њихова улога као кадра у јединицама неће бити командна већ, понављам, саветодавна. Они треба да изврше имплементацију онога што се показало као добра пракса у комерцијалном свету у војну индустрију", указује Јанчић.

Све већа сарадња технолошких компанија са војском утиче и на њихову цену на берзи.

"Нвидиа", компанија чије чипове користе војске широм света, недавно је постала вредна 4 билиона долара, што је највећа вредност неке компаније у историји.