Данас је Ваведење Пресвете Богородице – верује се да лепо време најављује добру летину

Ваведење, како га још зову Света Пречиста или Женска Богородица, обележено је црвеним словима у православном календару. Спада у дванаест највећих хришћанских празника.

Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане.

По обећању да ће дете које им Господ подари посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм.

На овај дан Девица се заветовала пред Богом и људима, а чинодејствовао је првосвештеник Захарије, отац светог Јована Претече. Богородица је у молитвама и посту, у храму остала до дванаесте године.

После смрти родитеља, Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому примила је благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.

Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава бројних српских породица.

Претпоставља се да се овај дан празнује од четвртог века, а писани трагови потичу из осмог века.

Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.

Заштитница породиља

Ваведење увек пада у време Божићњег поста, па је и славска трпеза посна. Без обзира у који дан падне, дозвољена је риба. Многи се данас и причешћују.

Традиционално, домаћице праве обилну трпезу у част овог празника. Посебна пажња се посвећује храни, са веровањем да ће она донети плодност и благостање у дом.

Такође, верује се да се на Ваведење не смеју конзумирати јела која се секу ножем, како би се избегло призивање несреће.

Богомајка се сматра заштитницом породиља. Жене које не могу да имају децу одлазе у манастире и проводе читаву ноћ у молитвама.

Празник славе и сточари, да би заштитили стоку од звери.

Понегде, верује се у народу, лепо време на Ваведење најављује добру летину. Старији кажу да ако на Ваведење пада киша – биће родна година, ако дува јак ветар – неродна.