Од кратког фитиља до велике невоље – напетост и нервоза повећавају ризик од саобраћајних несрећа

Када нервоза постане хронична, неопходно је потражити стручну помоћ. Ипак, како кажу упућени, многи то избегавају. 

За некога кажу да има "кратак фитиљ", за другог да је "на ивици нервног слома". Психолози упозоравају да се напетост и нервоза релативизују, а здравствене последице могу бити озбиљне.

Концентрација се смањује, раздражљивост расте. Главобоља, дрхтавица, знојење и мучнина, неки су од пратилаца стреса којем смо изложени свакодневно. 

"У ситуацијама у којима ми страхујемо односно претпостављамо да нећемо да успемо, страхујемо да ћемо бити осуђивани, страхујемо од нечег новог, рецимо пред испит или разговор за посао. Такође, у ситуацијама где се осећамо беспомоћно, било да је то да смо се заглавили негде у саобраћају, а журимо да стигнемо и не можемо никако да утичемо на саобраћај, било да је у питању нека шира друштвено политичка ситуација која нас фрустрира, а не можемо да утичемо на њу", објашњава психолог и психотерапеут Филип Миленовић.

Стрпљење, пажња, избегавање ризика

Нервоза у саобраћају посебно је опасна јер доводи до наглих реакција, а цена може бити и нечији живот.

Наука потврђује да возачи који по сваку цену возе брзо имају три пута веће шансе да учествују у незгоди, а често не уштеде ни пет минута.

Због тога се саветује такозвана дефанзивна вожња, односно стрпљење, пажња и избегавање ризика. 

Саветник директора Агенције за безбедност саобраћаја Милан Илић упозорио је да уколико је неко показује нервозу, а други реагује на сличан начин, врло често дође до вербалног и физичког сукоба, управо због неразумевања и нестрпљења у саобраћају.

"Тако да су те ситуације ризичне, припремимо се за годишње одморе, будимо стрпљиви, стрпљиви у саобраћају и комуникацији генерално, јер какви смо генерално – такви смо и у саобраћају", појаснио је Илић.

Утицај кофеина, алкохола и наркотика

На раздражљивост могу утицати и унос кофеина, алкохола и наркотика. За успешно излажење на крај са свакодневним стресом, неопходно је свакодневно опуштање. 

Миленовић је препоручио да, кад се уморни вратите са посла, искористите то мало енергије да одете да тренирате. То ће вам, како каже, много значити.

"У ситуацијама кад сте фрустрирани, свакако помаже да мало седнете, да се уземљите и да почнете да дишете. Дисање је наш природни начин да изађемо на крај са стресом и да се смиримо", истакао је Миленовић.

Тек нам предстоје врели дани који такође могу погоршати расположење. Почиње и сезона дугих редова за пасоше и колона на граничним прелазима, гужви у препуном аутобусу градског превоза за време шпица, на плус 40.

Нервоза је тада сасвим нормална, опасно је када траје данима, месецима, годинама.