Налет нервозе – како се изборити са свакодневним стресним ситуацијама

Нервоза је наша природна реакција на стрес, а њега не изазивају само велике промене или трауматични догађаји. И свакодневне саобраћајне гужве, кашњење, чекање на шалтерима и у редовима, али и пословне и породичне обавезе, могу бити изузетно стресни.

Психолог Филип Миленовић истиче да је нервоза симптом, то јест, пре свега, стање унутрашње напетости, немира или узнемирености. Нервозу карактеришу симптоми које осећамо у телу, али и емоционално – повећано знојење, дрхтавица, осећај анксиозности, смањена концентрација, повећана иритација, односно смањење прага толеранције на фрустрацију.

„Нервозни смо у свим ситуацијама прво које су стресне, у којима претпостављамо, односно страхујемо да нећемо да успемо, страхујемо од осуде, од нечег новог, пред испит, пред разговор за посао“, објашњава Миленовић.

Према његовим речима, нервоза се јавља и у ситуацијама у којима се осећамо беспомоћно, било да смо се заглавили негде у саобраћају, а журимо да стигнемо и не можемо никако да утичемо на саобраћај, било да је у питању нека шира друштвено-политичка ситуација која нас фрустрира, и опет не можемо да утичемо на њу.

Узроци могу да буду и свађе код куће или лоши односи, размирице са колегама или шефом на послу. Нервоза се може јавити и у случају неких хроничнних болести попут хормонских дисбаланса, поремећаја штитне жлезде, депресије, анксиозних поремећаја, као и због уноса веће количине кофеина, било из кафе или неког другог напитка, конзумирања алкохола и наркотика (кокаин и амфетамини).

Када нервоза прелази у проблем?

Када реакција на стресну ситуацију пређе границу потребно је потражити помоћ како бисмо се на адекватан начин изборили са непријатностима.

„Потпуно је нормално да нас разне ствари фрустрирају и да ми на те ствари одмах реагујемо, али оно што је проблематично је ако та нервоза постане хронична. Ако се не ограничава само на ту ситуацију, него траје и неколико дана, недеља, месеци, па чак и година, онда је то озбиљан знак да имамо проблем“, указује психолог.

Оцене да неко само има кратак фитиљ или коментари да је особа на ивици нервног слома не помажу, а могу да буду и опасне.

„Релативизација је опасна јер то је механизам одбране којим не решавамо проблем, него остајемо са њим, а он има тенденцију да се шири и да изазове озбиљне последице“, нагласио је Миленовић.

И друштвено-политичке кризе утичу на људе да се осећају беспомоћно, нарочито када су у питању ситуације које осујећују неке њихове потребе и права.

„Осећају се уплашено, фрустрирано. Такође, када укључите ТВ, све је више говора мржње, где долази до разрачунавања између политичких противника и неистомишљеника“, наводи психолог и додаје да се нервоза, као и остале емоције, прелива и на друге –а ко сте опуштени, а у друштву сте неког или живите са неким ко је нервозан и фрустриран, очекивано је да ће то прећи и на вас.

Физичка активност и вежбе дисања – и превентива и решење

Стручњаци за борбу са нервозом и стресом саветују физичку активност, свакодневно опуштање и вежбе дисања.

„Било да је то неки тренинг, шетња и кад сте уморни, кад се вратите са посла, искористите то мало енергије да одете да вежбате. У ситуацијама кад сте фрустрирани помаже да мало седнете, да се смирите и да почнете да дишете. Дисање је наш природни начин да изађемо на крај са стресом и да се смиримо. Упутства потражите од стручних лица – од људи који тренирају јогу или се служе медитацијом. Краћи удах, а дубљи издах је уопштена варијанта. Наравно, разговор са психологом или психотерапеутом“, саветује Филип Миленовић.

На појаву нервозе могу утицати и промене температуре, посебно велике врућине, зато наредних дана потражите начин да се расхладите.