Од маште до реалности – како одабрати школу и факултет и ко се највише пита

Пекар, лекар, апотекар – могао би да буде свако, у зависности од тога шта одабере и колико успе у намери да своје амбиције стави испред мишљења околине. Жеље детета често заврше у машти, док у реалности седи за клупом у школи која му је најближа, или у коју су ишли његови брат или сестра. Психолози саветују да би избор требало препустити детету, указујући да би одабир уједно требало да буде систематичан.

"Систематски избор подразумева да – са једне стране – добро упознате школу, а да, са друге стране, добро упознате појединца. Требало би знати да ли после те средње школе постоји могућност преквалификације и специјализације и куда се иде даље. Затим, услове рада, где се ради, на чему се ради, и оно што децу занима под број један, колика је плата оних који заврше одређени образовни профил", каже Нада Станков, психолог у Основној школи "Јован Стерија Поповић".

Објашњава да би требало препознати и здравствене карактеристике детета у односу на занимање које бира.

"На другом месту су психолошке карактеристике, општа интелигенција, специфичне способности, да ли је дете нумерички тип, вербални, спацијални... Затим, која врста је доминантна и социјалне карактеристике – да ли је дете појединачан тип, групни – мотивација и радне навике", истиче Нада Станков.

Економиста и правник деценијама уназад била су најтраженија занимања у Србији. Сада је то програмирање, као плаћеније. Новија истраживања указују да ће прву позицију ускоро заузети стручњаци за вештачку интелигенцију, потом медицински радници, а онда и саветници за путовања. Дефицит радне снаге најизраженији је у занатима и услугама, па ће и даље посебно бити тражени и плаћени електричари, аутомеханичари, фризери, кувари и возачи.

Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије каже да је младима у последње време интересантна медицина.

"Све области медицине су интересантне, такође мислим и на стоматологију. Све што има везе са грађевинском индустријом – грађевински, машински, архитектонски инжењери. Дакле, инжењерске струке. Млади се најчешће одлучују за она занимања која имају везе са информационим технологијама", објашњава Павловићева.