Осуде блокаде РТС-а: Недопустив притисак на Јавни сервис

Пуних недељу дана новинарима, сниматељима, уредницима и реализаторима РТС-а ускраћена су права на рад и емитовање програма, што је по слову закона Јавни сервис обавезан да ради. Зато министар за европске интеграције Немања Старовић очекује јасну и недвосмислену реакцију Брисела уместо - како каже - разочаравајућег саопштења.

Сматра да је свакоме јасно да је то нешто што је недопустиво и што не би било могуће у било којој држави Европе, да се такав притисак спроводи, да се људима који раде, новинарима, техничким лицима, ускраћују основна људска и економска права.

"Мислим да је највећи део јавности у Србији да тако нешто мора да се обустави. Додатно забрињавају или млаке или недостајуће реакције струковних удружења, веома разочаравајуће, благе реакције из ЕК, јер ако говоримо о томе да је императив поштовање људских права и слободе медија, онда је ово све што видимо нешто што се са тако нечим коси. Свако има право на критику да укаже шта треба да буде боље, али нико нема право да ускраћује право на рад и ограничава елементарна права. Зна се како се протести спроводе, а то није блокирање и нешто што подсећа на талачку кризу у којој се радници РТС-а налазе", рекао је Старовић.

Бранко Павловић, правник и посланик, истиче да је противзаконито одузимање уставом гарантованих људских права – насиље. "Макар било у форми певања, играња и не знам ни ја шта, али физички ти се понашаш као насилник. Занимљиво је да они себе не доживљавају као насилнике, а у ствари јесу", сматра Павловић.

Оштрије реакције очекује и новинар Филип Родић.

"Конкретне акције и реакције није било, због, мислим, притиска. Са једне стране постоји страх државе да ће тиме изазвати још већу ескалацију и још већи проблем, а са друге стране новинарска удружења и новинари не желе да се замерају пре свега студентима, али и другим актерима који су укључени. Верујем, да се ради о било којој другој телевизији, да би то било осуђено са свих страна, а овако видимо благе осуде новинарских удружења, која су реаговала јер је дотле дошло да је немогуће ћутати на то", каже Родић.

Захтев групе студената и грађана који блокирају Јавни сервис – да се распише нови конкурс за чланове Савета РЕМ-а иако је постојећи у току – нема никакве везе са РТС-ом. Чланове Савета регулатора за електронске медије бира Скупштина, а РТС у тај процес није укључен.

"Релативизују могући одговор државе која ће можда бити принуђена да примени мере принуде, означавајући их као насиље. То није насиље. У складу са законом, примена одговарајућих принудних мера уопште није насиље, него успостављање реда", каже Павловић.

Чедомир Антић, професор Филозофског факултета, оценио је да се установе не могу успоставити борбом против њих самих.

"Како је могуће да неко верује да може тоталитаризмом и насиљем да заводи демократију, да борећи се против установа успоставља установе? Ми видимо велики број људи који су били везани за РТС, а који се никада нису одважили сами да нешто кажу против РТС-а, сада су први на барикадама, а нису се одрицали милионских хонорара", рекао је Антић.

Родић је упитао да ли би у Америци могла да се види блокада Фокса, Си-Ен-Ена, Ем-Ес-Ен-Би-Сија. "Не. Ако желимо да будемо део нормалног света, мислим да и са РТС-ом то не треба да се дозволи", додаје Родић.

О блокади РТС-а поново се огласила и председница Скупштине Ана Брнабић. Каже да је неовлашћено спречавање или ометање емитовања радио и телевизијског програма кривично дело, за које Кривични законик предвиђа новчану или казну затвора до годину дана.