Страдање у Драгинцу - зашто Србија не сме да заборави октобар 1941.

Највеће страдање српских сељака у Другом светском рату догодило се у октобру 1941. године, на подручју Горњег Јадра – у Драгинцу и околним селима. Немачка војска убила је више од 2.500 цивила – жена, стараца и чак 305 деце млађе од десет година.

Убиства спрских сељака, жена и деце, међу којима су биле и бебе и 84 године после подсећају на свирепост немачке војске и стоје као опомена да се такви злочини више никада и нигде не понове.

"Стрељали су обично групе, изводили су из школе и подрума где су заточили људе у групама од 10 до 20 људи које су терали да сами себи ископају гробове, тако да не можемо ни да замислимо колико је био ужасан призор сваке наредне групе која би долазила на то место где су људи већ стрељани и то је трајало данима и данима", наводи Стефан Вилић, историчар.

Након Драгинца, убијања цивила настављена су и у околним местима. Само у Цикотама убијено 130 деце. Коначан списак жртва ни дан данас није познат, а верује се да их има више од 2.677 колико је до сада пописано.

"У Крагујевцу су стрељани ђаци, у Краљеву радници, а у Драгинцу сељаци, а њихов једини грех је био тај што су носили српско име", каже Милан Југовић, помоћник градоначелнице Лознице.

Зоран Антић, државни секретар у Влади Србије изјавио је да се радило о масовном убијању српског народа, које се може назвати геноцидом.

"Био је то прави покољ народа и слободно можемо рећи прави геноцид над спским народом. Србијо, памти да су фашисти и нацисти поред одраслих на најзверскији начин убијали децу у колевкама, па и новоронђечад", додао је Антић.

Посмртни остаци мештана Јадра од 1961. године почивају у заједничкој гробници крај чијег се спомен обележја сваког октобра указује почаст.